Moje Nebo

27

"Fali mi sestra"-rekao je i tuzno pogledao.
-"Ti si htjeo maloprije da me poljubis."
-"Samo sam htjeo malo da te preplasim,da se ne opires onoliko."
-"Logicno,na kraju ipak nismo ni bili u vezi."
-"Pa da."
-"Vracas li se?"

Taman kada sam htjela da progovorim prekinula nas je Katarina:
"Merise."
Prevrnula sam oci,zar se uvijek pojavi ona kad' god smo sami?

-"Katarina,imam posla."
-"Merise ovo je bitnije."
-"Katarina budi kratka,nemam vremena."-govorio je ni okrenuvsi se da je pogleda,vec je gledao u mene.
-"Neces ni da me pogledas,na pozive i poruke ne odgovaras."
-"Jesi zavrsila?"
-"Merise, ja sam trudna."
Sta kog,sta se desava i sta sam cula upravo.Merisov izraz lica je bio cudan i iznenadjujuc.Okrenuo se prema njoj dok sam ja spustila glavu na sekund i podigla je te pogledala u Katarinu.
-"Nije moguce,ovo si izmislila."
Ispruzila je snimak ultrazvuka tacnije fotografiju tek formirajuce bebe.

-"Ja nisam otac,siguran sam."
-"Merise kako to mozes da kazes?Zar ne zelis dijete koje si napravio?"-rekla je Katarina ocima pune suza.
Zasto mi je jebeno zao Katarine u ovom trenutku.
Zaobisla sam ih.
-"Ana"-cula sam Merisa iza sebe,ali sam mu se blago nasmijesila,sjela na motor te se odvezla.
To je bio trenutak kada sam bukvalno odustala od svega.Kada mi je nada umrla i situacija koja me je vratila u stvarnost.
Svakako me je i gledao kao sestru,ali sada je vezan djetetom i Ana i Meris vise ne postoje.
Nisu ni postojali iskreno.Htjela sam se vratiti na posao,ali ne mogu gledati Katarinu i Merisa i njihov plod ljubavi.
Pustila sam suzu,ali zaustavila ostale suze da mi klize niz obraze.Ipak znala sam da ako pustim jos jednu suzu,da se necu zaustaviti.

Usresredila sam se na posao i ako je bilo tesko.Misli su mi se vracale na Merisa i to da ce postati tata.
U ovoj prici sam jedina zrtva,a sama sam kriva za to.