Moje Nebo

59

Bespomocna sam...Kao da sve dublje tonem u zivom pesku dok pokusavam da se izvucem iz istog.Sedim na kaucu i ispijam zadnju casu viskija.Posezem za novom bocom i otvaram istu.Uspomene mi se redjaju kao isprekidani film u glavi.Pokusavam da ne mislim ni o cemu samo da se opustim, ali...
Prisjecam se naseg razgovora od malopre.

Flashback

-"Mihailo?"
-"Ana, dosao sam da popricamo.Takodje izvini sto sam ovako usao u tvoju kucu."
-"Ne, nije problem."-rekla sam pokazujuci mu rukom da udje u kucu, dok sam hodala za njim i pokusala da stavim kljuc nazad u torbicu.

-"Oces kafu?"-pitam kako bih izbegla ovu neprijatnu tisinu.
-"Ana, ne treba mi kafa.Valjda nisam stranac.Sedi da popricamo."
-"Da, u pravu si."
-"Slusaj, mozda je bolje da raskinemo."
-"Mol.."
-"Dozvoli da dovrsim.Ne mogu ti vise kao pre posvetiti paznju. Cenim te, volim, dajem sve od sebe, ali tebi to nije dovoljno."

Igrao je takvu igru recima da me je zamalo izmanipulisao.Umalo sam poverovala da sam ja kriva.Zamalo da se izvinim..

"Ne zelim da budem u toksicnoj vezi.Zao mi je jer znam da te povredjujem."

Naravno, samo sam ustala i otisla.

I sada, sada sam ovde.U dnevnoj sobi svoje kuce, ispijam drugu bocu viskija pokusavajuci da nadjem neko resenje.Posle svih onih reci, nisam se slozila sa raskidom.Moj odlazak nije znacio kraj, to sto se nisam svadjala znaci da sam umorna od pokusavanja da objasnjavam istu stvar 100 puta.Od pokusavanja da popravim situaciju i da se pretvaram da se nista nije dogodilo.Od onog "nema veze" cak i ako ima.Od onog "nije bitno" i ako me je to najbitnije povredilo najvise..
Samo sam uzela mali odmor da razmislim o svemu.Mozda je cak i raskid najbolja opcija.Mozda sam umislila..
Razmisljam u sebi gledajuci kroz prozor u svoje mracno dvoriste i ispijam do kraja casu viskija.

-"Ma zajebi ovo..." kazem i bacam casu o pod, ali je samo napukla.Uzimam bocu viskija, otvaram i bacam cep preko ramena i ispijam njen sadrzaj do kraja.Kapljice hladnog Abelour-a klize mi niz usnu i slivaju se niz vrat.Obrisem ih kao i suzu koja je prethodno pobegla iz mog oka, uzimam dubok uzdah i ispustam ga polako.
Mozda se ne cini kao neka velika stvar, ali boli.Sve ovo me gusi, trenutno sam mislima u mracnoj prostoriji kojoj ne vidim izlaz.
Mucnina, bol u stomaku, vrtoglavicu i glavobolju..Osecam tako jako, bez imalo snage legla sam na kauc.Sklopila sam oci i podigla noge na naslon kauca.Zaspala sam...

Dobro ljudi, mala depresija veceras.Kratak dio, znam, ali glava me ubija.Hope you like it.Do sledeceg citanja, byee...