Moje Nebo

55

-"Toliko sam umorna od ovog posla u poslasticafnici.Od dana kada smo je otvorili ne prestajemo da radimo."
-"Ana to je normalno, tako i treba da bude."
-"Znam Jovana i srecna sam zbog toga, ali kazem sta bi nam bilo ako veceras ranije zatvorimo i imamo noc za sebe?Izadjemo da se malo provedemo?"
-Volio bih, nisam izlazio cak ni u setnju otkad smo otvorili poslasticarnicu."-rekao je Mihailo.
Kratak opis
Da opisem samo ako biste shvatili sta se dogadja.Mihailo je pomogao Jovani da otvori poslasticarnicu tako sto je predlozio da budu Jovana i njegova sestra partneri.Na pripremanju i otvaranje poslasticarnice radili su svi zajedno kako bi sto pre mogli otvoriti istu i sve se to odvijalo u roku od nepunih mesec dana.Sada Mihailo i Dusan rade kao konobari.Milica i ja radimo za sankom, tacnije primamo, pripremamo,pakujemo i serviramo porudzbine, a Jovana  radi u kuhinji tacnije pomaze u pripremanju svih tih kolaca.Za sada je sve dobro osim sto nam fali jos jedan konobar kako bi posao lakse isao.
"Ne mozemo nigde ici.Kada nadjemo jos jednog radnika i posao bude laksi, onda ce svako dobiti po slobodan dan."
-"Jovana, samo veceras malo da uzivamo hajde."-Nagovarala je Milica Jovanu, a prikljucio se i Dusan.

Nakon silnog pokusavanja Jovana je pristala.Brzo smo skinuli kecelje i zatvorlili poslasticarnicu.
-"Dobro gde idemo?"-Upitao je Dusan, koji je upravljao vozilom.
Milica koja je sjedjela do njega okrenula se ka nama i predlozila neka mjesta koja nije odavno posjetila.
-"Znate kako, nisam otisla u luna park odavno.Voljela bih da idemo na autice ili na neki brzi voz, cisto da malo 'ozivimo'.-rekla sam.
-"Da, mozemo i secernu vunu kupiti, mnogo mi se jede."-rekla je Milica.
-"Mozda neku palacinkicu."-dodala je Jovana.
-"Meni odgovara, a tebi Dusane."
-"Gdje idete vi idem i ja."-rekao je i uputio nas je ka najvecem luna parku u gradu.

Mozda smo izgubili neku musteriju za veceras i novac, ali jednom se zivi i trazim odmor od posla.

Kada smo stigli, prvo sto sam primetila bio je veliki tocak.To je bila nasa prva voznja za to vece.Zatim smo isli na brzi voz.Pa na autice.Medjutim svi smo primetili da ostavljamo Jovanu samu.
Mihailo i ja zajedno, Milica i Dusan takodje, ali Jovana nema nikoga i sjedi sama.Sve dok...
-"Zelim da idem u kucu straha."-rekla je Jovana zadivljeno gledajuci u veliku kucu straha.
-"Ja ih bas ne volim, ali sve za tebe."-rekla sam i uputili smo se u tu kucu 'straha'.
Mihaila nisam pustala, kao sto ni Milica nije Dusana.Kuca je bila ogromna i mislila sam da nikad necemo izaci iz nje.Kao da smo u nekom lavirintu ili se vrtimo u krug mozda ne primetivsi izlazna vrata jer je kuca polu mracna.
Dakle na samom pocetku cuje se tiha muzika koja ubaca strah u kosti i ako se najmanje obazirete na muziku.Od stopala osjecate neku hladnocu, kao da vam nesto duva u njih.
U toj jednoj prostoriji dok smo trazili vrata osjecali smo kao da nas neko dodiruje.Ja sam osjetila kao da mi neko mirise kosu i dise za vratom, pa sam u tom slucaju zarila nokte u Mihailovu ruku.Nasli smo vrata i lampa je svojim svetlom pokazivala na natpis 'da bi ste izasli iz ove sobe, potrebno je naci kljuc.'
To je Jovana procitala na glas i kada je zavrsila s izgovaranjem te recenice iza nas se cuo vrisak.Kao da neka zena vristi u suzama.
-"Kako cemo naci kljuc u ovoj mracnoj sobi?"-pitala sam.
Jovana je krenula da dodoruje stvari oko sebe.
Za njom smo krenuli i mi.Opipala sam necije lice.Znam da nije bilo ni Mihailovo ni Dusanovo ni Milicino.Jovana js svakako bila na drugi kraj sobe.Ruka mi je i dalje dodirivala necije lice, osjetila sam kao da neko dise u moju ruku.U tom trenutku mi je neko ugrizao ruku.Nije jako, ali dovoljno je bilo da se uplasim i vrisnem.
Mihailo me povukao sebi i zagrlio.U tom trenutku Milica je rekla:"Evo ga, na stolu."Joka je potrcala da uzme kljuc sa stola, ali za njom smo primetili neku siluetu. Uzela je kljuc i otkljucala vrata i svi smo potrcali ka vratima.Ja sam bila iza Mihaila i ta silueta me je povukla za nogu.Uplasila sam se, skocila i vikala.Pa me je Mihailo u tom trenutku nosio i zatvorio vrata za nama.I nasli smo se u malo vecoj prostoriji.U njoj je bio jedan momak, vidno uplasen i zabrinut.Ova soba je bila osvetljena.Iznad njega su stajale dve djevojke u krvavo beloj haljini.Izgledalo je kao da nisu imale oci, a iz usta im je tekla krv.I ako znam da je sve to napravljeno da tako izgleda, cinjenica da se nalazite u toj prostoriji sami sa njima je zastrasujuca.
-"Ko si ti"-upitala ga je Jovana.
-"Ja ovde stojim 15 minuta vec.Po-pokusavama da...*guta pljuvacku*resim ovo."-preplasen jd i jedva prica.
"Ne mogu da se fokusiram zbog nj-njih dve."
Jovana je prisla i stala iza njega i izmedju ove dve djevojke.Pogledala je sta treba i to su bili neki brojevi, nesto kao sifra ili kod da bi otkljucali vrata.
Probali smo svaku kombinaciju i nismo otvorili vrata.
Proslo je verovatno pola sata i djevojke su se iznervirale tacnije glumile su i izvadile su noz i uputili se ka nama.Vristale smo, Mihailo je mene zagrlio, Dusan Milicu, ali Joka je ostala sama.Medjutim od straha zagrlili su se Joka i momak koji je bio tu pre nas.
Pokusavali su zajedno da otkljucaju i jesu.Istrcali smo i zatvorili vrata i nasli smo se u dva puta vecoj prostoriji od prethodne.U njoj su nas cekali klovnovi.Da.. i jedan je imao sekiru, a drugi motornu testeru u rukama.Klise, ali zastrasujuc.Dolazio je zvizdukom i treci klovn koji je vukao krvavo telo.
Ovog puta smo se svi uplasili.Stala sam iza Mihaila i zatvorila oci.Govorila sam sebi 'nisi ovde misli na nesto lepo' i to ponavljala.Onda sam cula zvuk motorne testere i vrisak svih nas.Pogledala sam da mozda neko od nas nije nastradao, ali nije.Oko nas su bila samo 4 zida.Nigdje vrata.Uspanicila sam se.Trebalo je da se vrata pronadju i morali smo se razdvojiti.Rukama smo prolazili po zidu trazeci ta vrata.Iza mene dosao je klovn koji je mirisao odsjecenu krvavu laznu ruku.Pretvarao se da je jede sto me uzasavalo i teralo da sto pre nadjem vrata.Mihailo ih je pronasao i otvorio i onda je klovn sa motornom testerom poceo da nas juri kako mi ne bi izasli.
Izasla sam prva.Za mnom izasao je i ovaj novi momak.Za njim i Jovana i Milica.Pa posle 2 minuta Dusan.I kada je trebao Mihailo da izadje zatvorila su se vrata.Ostao je sam sa 3 klovna.Pocela sam paniciti i pokusavala sam otvoriti vrata.Otvorila su se, Miki je izasao, a klovnovi su krenuli za nama.Nasli smo se u nekom hodniku, mracnom.Puno ljudi oko nas je bilo.Zapravo su to bile lutke, ali u tami jedva smo videli prst pred okom.Od straha zagrlila sam Mihailovu ruku, tako sam mislila, ali uhvatila sam ruku klovna.Skocila sam i potrcala ispred.Videla sam svetlo.Potrcala ka njemu misleci da je ti izlaz.Vidjela sam sijalicu koja treperi i jedva pokazuje puteve.Jedan put je bio mracan, a drugi je bio osvetljen, ali prizor zastrasujuc.
Odlucili smo da idemo osvetljenim putem.Ako se nesto desi, barem cemo vidjeti.I to je bio pravi put.Zapravo oba su vodila ka izlazu.Medjutim mracni put nije imao nista i nikoga.Dok smo na ovom naisli na krv, mrtvo telo, cudne zvuke, lutku i tako neke sitnice, naravno klovnovi su nas prstili do pola puta i vratili se posle.

Kada smo izasli predahnuli smo.Na nama je bila neka paucina i prasina.
Jovana je nesvesno i dalje drzala za ruku momka kojeg smo sreli u kuci straha.
-"Izvini."-rekla je pustajuci mu ruku.
-"Sasvim je okej.Jesi li dobro?"
-"Da, jesam."
-"Inace moje ime je Marko."
-"Drago mi je, Jovana"
I tako krenuli smo po secernu vunu i palacinke svi zajedno sa Markom.Na putu smo stali na osvajanje igracaka igru.Ja sam osvojila privezak, ponovo.Bio je u obliku srca i pisali je 'volim te', dala sam ga Mihailu.On je meni dao plisanu ziraficu.Milica je promasila, ali zato joj je Dusan osvojio malog medu.Marko je osvojio veliku minnie mouse i dao je Jovani.Ona nije htjela da igra.I nakon toga svako je uzeo po nesto.Neko secernu vunu, neko sladoled, neko palacinke.Nakon toga, ponudili smo da odvezemo Marka.Medjutim odbio nas je jer je dosao svojim vozilom.
-"Bilo mi je drago upoznati vas, iskreno se nadam da cemo se deuziti."-rekao je Marko.
-"I ja se nadam da cemo nastaviti druzenje i mozda ponoviti ovo vece"-rekla je Milica.
-"Mozda bolje da mi date broj, kako bi ostali u kontaktu.Sta mislis Jovana?"
-"Moze, naravno.Uzmi broj od Mihaila ili Dusana."
-"Am, zapisite ipak vi moj broj."
I nakon toga sjeli smo u auto i krenuli kuci.