Moje Nebo

51

Sutradan 8:15 ujutru
Dolazim na posao i prolazim pored sanka.Za sankom stoji Mihajlo koji cisti case namrsten.Veoma usresredjen na ono sto radi.
-"Dobro jutro"
...
-"Mihajlo?"
"Mihajlo, ne pravi se da me ne cujes ispred tebe sam."
Samo je otisao u magacin bez da me pogleda.
Zbunjena odem za recepcijom i cekam ga da se vrati.
Nosio je gajbe sa sokovima.Otrcala sam do njega i htela sam da narucim sebi sok.
-"Mihajlo ja bi..."
-"Gazda mi je rekao da ti prenesem da ce danas biti zabava na spratu.Moras da uputis radnike i pozoves ljude za dekoraciju."
-"Okej ali ja.."-Nikako mi nije dozvolio da kazem sta zelim.
-"Ako je to sve vratimo se poslu, nemam vremena da gubim na prazne razgovore.''
Razumela sam sada.Prebacuje mi za ono od juce.
-"Ti mi to prebacujes?"
-"Ne, mi smo samo kolege i prenosim ti informacije vezano za posao.Sve van posla je nepotrebno.Ipak, nismo peijatelji jel tako?"
-"Da, prebacujes mi.Jer ja sam ti to rekla juce.Vidi razumem sto si ljut ali.."
-"Nisam ja uopste ljut, nemam na koga ni zbog cega da budem."
-"Pusti me da zavrsim recenicu vise."
-"Ana, ovo je radno mjesto.Idi radi, ne gubi vrijeme sa mnom."

Nervozno sam odsetala do svoje stolice i posmatrala Mihajla.
*Telefon*
halo?-evo dolazim.
Zvali su me da dodjem u sobu zbog dorucka.Pa sam i otisla da resim to.
Usla sam u lift i nikako da zaboravim Mihajlovo ponasanje.
"Zar sam ja bila ovako gruba prema njemu?Ne razumem, nista mu nisam rekla osim istine."-pricala sam na glas u liftu.Vrata lifta su se otvorila i stajao je Mihajlo sa picem u rukama.
-"Idi ti ja cu uci posle."
-"Ma daj, Mihajlo nismo u svadji kolege smo zar ne."
-"Ne znam."
-"Ajde ne gubi vrijeme, udji."
Usao je i rekao.
-"Pritisni 2, ruke su mi pune."
-"Okej."
-"Mihajlo jel mozemo da pricamo?"
-"Ne"-hladno je odgovorio.
-"Ne razumem, sta sam ti uradila da se ovako ponasas."
-"Sjeti se."-kratko je odgovarao.
-"Ja sam tebi samo rekla istinu."
-"Znam."
-"E pa sto se ljutis na mene?"
-"Nisam ljut, rekao sam."
-"Aha bas."
-"Ana sta pokusavas?Sama si htela ovo, zar nisi?"
-"Jesam..Nisam..Htela sam samo malu distancu."
-"Distancu?Ok."
Lift je stao i morala sam da izadjem.
-"Razgovaracemo."-rekla sam gledajuci ga u oci.
-"Necemo."
...
-"Mihajlo!"-ugledala sam Mihajla na izlazu kako stavlja kacigu, spremajuci se da ode.
Upalio je motor.Dotrcala sam do njega, ali sam pala i uganula zglob.
Ugasio je motor, skinuo kacigu i dotrcao do mene.
-"Jel si okej?"
-"Boli me noga."
Pomogao mi je da dodjem do njegovog motora i rekao:
-"Cvrsto se drzi za motor, dok ne sjednem.Posle se cvrsto drzi za mene."
-"Mihajlo ja zelim da razgovaramo, nista drugo."
Nije me slusao, otkocio je motor, sjeo i cvrsto sam ga zagrlila.
...

-"Gde smo?"
Nije nista pricao, ali sam shvatila da je to njegova kuca.
-"Legni, dolazim."
-"Ali ovo je tvoj krevet."
-"Legni."
Legla sam, cekala sam ga da dodje.Doveo je kutijicu za prvu pomoc, skinuo mi je patiku namazao neku kremu i stavio zavoj.
-"Hvala."
-"Veceras ces ostati ovde."
-"Ne mogu."
-"Moras.Ne mozes da gazis 24h."
-"Sve ti znas."-prevrnula sam ocima.
Skupio je stvari i hteo je da izadje.
-"Mihajlo.."
-"Odmaraj, dolazim."
Cekala sam ga, cekajuci zaspala.
U snu sam cula kako me doziva.Zelja da razgovaram sa njim me je trgla, misleci da je sada prilika da razgovaramo.Otvorila sam oci i ugledala posluzavnik, a na njemu je bila salata, sok od pomorandze predpostavljam i spagete.
-"Mihajlo, ovo si ti napravio?"
-"Da."
-"Hvala."
-"Jedi, pa zovi me kada zavrsis.Ostavi mesta za kolac."
-"Mihajlo jel mozemo da pricamo."
-"Ne jos, jos uvek sam ljut na tebe."
-"Razumijem."
-"Ajde jedi, prijatno."
-"A ti?"
-"Ako mi dozvolis, jescu."
-"Izvini."-nasmijala sam se, ali on je samo izasao iz sobe.