Moje Nebo

50

-"Veceras ne dolazim kuci, da znas."
-"Jovana, ako si ljuta na men.."-nije mi ni dopustila zavrsiti recenicu, zalupila je vratima i izasla.
A ne razumijem, samo sam rekla svoje misljenje.
*zvono na vratima*
Ustala sam i krenula da otvorim vrata.
-"Jovana ja..Mihajlo?"
-"Ana moramo da pricamo"
-"Nemamo o cemu."-krenula sam da zatvorim vrata, medjutim sprecio me je u tome stavivsi ruku na vrata i blokirajuci ih nogom.
-"Skloni se."
-"Ne razumem zasto se ovako ponasas.Pricacemo."-lupio je sakom o vrata i otvorio ih je.
-"Kako se to ponasas?"
-"Kako se ti ponasas Ana?"
-"Sasvim normalno?"
-"Ne.Izasli smo, sve je bilo super.Onda sutradan si odmah promenila ponasanje.Ne razumem jel sam ja nesto pogresno uradio?"
-"Ma dragi sta da radis pogresno?Mi smo kolege, a na kraju krajeva nisam duzna izlaziti sa tobom kada god ti zelis."
-"Kolege?Nisam ja trazio, predlozila si sama film.Dogovorili smo se oko toga.I ja sam mislio da smo vise od kolega."
-"Znam te svega nedelju?dve?I to zbog posla.Znaci kolege.Sta si hteo da budemo?"
-"Prijatelji?Ali vidim da nisi cula za tu rijec."
-"Ne mogu stec prijatelja za samo nedelju dana.Sam si sebe razocarao."
-"Tako?"
-"Bas tako."
-"Dobro, sama si trazila."
-"Sta sam sama traz..Ma izlazi.Ostavi me na miru, dosta je meni mojih problema."
Legla sam na kauc.
-"Oh, sa cime se sve bavim.Jesam li ga povrijedila mozda?Jesam, kako me pogledao, razocarao se.Uf"
*zvono na vratima*
-"Jao izvi...Merise?Sta je ovo danas?"
-"Sta, sta je danas?"
-"Ma nista.Samo sam iznenadjena sto te vidim."
-"Moramo da popricamo."
-"I ti?"
-"Molim?"
-"Mislim, udji, sjedi."
"Sta je bilo?"
-"Katarina je stvarno trudna."
-"Molim?"
-"Da, tetka me je lagala.Odlucio sam da je ozenim.Cak i ako je ne volim."
-"Zavoleces je, sigurna sam."-stavila sam ruku na njegovo koleno kao znak podrske.
-"Ja sam uvijek tu za tebe."
-"Znam da jesi, ali htjeo sam da te pitam jos nesto.Da li bi cuvala bebu.Tacnije radila kao bebisiter.Kod mene?"
-"Am ne.Izvini, ali ne bih mogla da cuvam tvoju bebu.Prvo jer vec radim, nemoguce mi je da radim dva posla, a ovaj posao mi se bas ne ostavlja.Drugo znas i sam sta se sve desilo dok sam radila kod tebe.Tako da ne."
-"Razumijem.Pa dobro onda.To je sve sto sam hteo da kazem pa idem sada.Ti ipak razmisli, imas jos 5 meseci dok se ne rodi beba.Dodji ponekad."
-"Vazi, vidimo se."
Zakljucala sam vrata i otisla u sobu da spavam dok jos neko nije zazvonio.
Ili mi se cini ili se ova prica previse oduzila?Pisite mi misljenje o prici.:)