Moje Nebo

20

Zaspala sam na putu do bolnice ili sam se vjerovatno i onesvejstila.
Medjutim probudila sam se u bolnici na infuziji.Osjetila sam svoju ruku u necijoj.
-"Merise?"
Ustao je i pomilovao me je po kosi.
-"Malecka jesi dobro?"
Nasmijala sam se i rekla:"Iznenadjujes me ovim nadimcima."
-"Prvo mi reci kako se osjecas."
-"Pa,malo umorno i slabo."
-"Doktor je rekao da je to pad imuniteta.Nisi nista jela jel da?"
-"Nisam imala vremena."-dodala sam na sta je Meris lupio celo.
"Hocu kuci.Imam jos dosta posla da uradim."
-"Ici ces kuci,ali ne da radis.Bices mi pod nadzorom.Cekam samo da se infuzija dovrsi."

-"Idem da ti kupim sendvic i jogurt.Brzo cu."
Klimnula sam glavom,a on me je ustipnuo prstima za obraz.
Kada je otisao u istom trenutku mi je zazvonio telefon koji je bio na stolcicu pored kreveta.
-"Halo?"
"Zavrsila si posao i prije mog ocekivanja.Cujem nisu vise zajedno Katarina i Meris."
-"Nisu gospodjo."
"Onda ti vec sutra dajes otkaz."
-"Molim?Nismo se tako dogovorile."
"Nismo li?Dogovor je bio da ih rastavis,a ti to i jesi uradila.Ne brini obezbjedicu ti stari posao,dostavljacu."
Rekla je i spustila mi slusalicu.Ne zelim da se odvojim od Merisa.Zivjeti sa njim je prelijepo.
Navikla sam da kuvam za njega.Navikla sam da ga vidim ujutru i pred spavanje.Jos u ovo poslednje vrijeme je bas dobar prema meni.Provodimo vrijeme zajedno.
Zatvorila sam oci,ali nisam zaspala.Dok je Meris,koji se u medjuvremenu vratio,mislio da spavam.
Odlucila sam da odglumim spavanje da vidim da li ce sta pricati o meni.
-"Zaspala je ponovo.Ipak sinoc joj nisam dao da spava.
A sta znam,spava slatko.Pobogu sta se desava sa mnom.Sto ja uopste pricam o ovoj djevojci?"

Otvorila sam polako oci i pozvala ga te se okrenuo.
-"Dobro jutro medvede."
-"Khm,Maso."-ispravila sam ga.
-"Znam,ali spavas kao medved."
-"Jos nije gotovo ovo sranje,sporo kaplje."
"Taman dok pojedes bice gotovo."
-"Kako,kad ne mogu ni ruku saviti?"
-"Ja mogu,ajde otvaraj usta."
Sjeo je pored mene i poceo je da me hrani.Htjela sam da umrem.Drhtila sam iznutra,a prsti su mi bili ledeni.
-"Malo jogurta da popijes."
-"Pazi da mi ne ostanu 'brkovi'."
Nasmejali smo se oboje, nakon sto sam popila jogurt Meris se jos vise nasmijao.
"Ocisticu ti 'brkove' kada pojedes."
Slegnula sam ramenima i polako jela sendvic.

Kada sam napokon zavrsila sa jelom,Meris je sve to pocistio i mene naravno,te zvao medicinsku sestru jer je infuzija bila pred kraj.
-"Kako se osjecate?"
-"Malo bolje."-odgovorila sam medicinskoj sestri.
-"Morate do kraja dana da se odmarate."
-"Naravno da hoce,od sada je ja pazim."-rekao je Meris i podsjetio me je da moram da dam otkaz.
Kako da dam otkaz?Ne mogu.Navikla sam da radim kod Merisa,da zivim sa njim.
-"Mozete da idete."-rekla je sestrica i izasla.
Meris mi je pomogao da ustanem i  uzeo je moje stvari i krenuli smo ka autu.

-"Stavio si medvedica na retrovizor?"
-"Da,da se sjetim tebe."-rekao je sarkasticno i nasmijali smo se.

×××××××××××××××××××××××××××××

Usli smo u kucu i Meris me je odveo do njegove sobe.
-"Ovdje ces da legnes i da me cekas.Nema da spavas."
-"Merise zasto sam u tvome krevetu?"
-"Zato sto tako."
Rekao je i izasao.

Nakon par minuta vratio se sa sve supom u rukama.

-"Merise ne volim supuu."
-"Cuti,otvori ta usta ajde."
Bukvalno me je ponovo hranio.
-"Merise ruke su mi slobodne,mogu da se hranim."
-"Znam,ali sto je sigurno,sigurno je."