Moje Nebo

67

M:-"Dorucak je spreman."

A:-"Vidim, servirali ste mi ga pred nosem."

J:"Covek se trudi da joj udovolji, a ona kritikuje."

A:"Nije mi lako Jovana, razumi me."

J:"Znam, razumijem te, ali bice sve okej vjeruj mi. Ajde da jedemo."

M:"Ana oces ja da te hranim ili...?"

Razmenili su poglede i bili u cudu svi.

J:"Ti da je hranis..."

M:"Mislim..."

A:"Ja cu sama hvala."

M:"Da ti sama bolje, da , tako."-rekao je sebi u bradu.

J:"Da Bog sacuva sta sve necu cuti."

...

Dušan:"Gde ste vi do sad Milice?

-M:"Rekoh ti po namernice."

-"D:"A gdje su namernice?"

-M:" Pa... nisam bila da ih kupim, nego narucim."

-D:"Sigurno?"

-M:"Da Dusane, cemu ovo ispitivanje, imas problema sa poverenjem?"

-D: "Nemam, ali si izgledala malo sokirano i iznenadjeno."

-M:"Pa da, jer sam zaboravila da ih narucim, a Mihajlo me potsetio."

-D:"Vidi, ja cu prije ili kasnije saznati istinu, ako me lazes. Nadam se da si iskrena inace.."

-M:"Inace sta? Raskinucemo? Znas Dusane nadam se da nemas problema sa povjerenjem, jer inace ako imas meni takav momak ni ne treba."

-D:"Da.. dobro.. vratimo se poslu."

-M:"I ja tako mislim."

...

J:"Sad kad nam je nas divni Meris napravio dorucak, neka nam napravi i kafu."

M:"Da bre, ako zelis i kolac cu da napravim. I na rucak ostani."

J:"Kolac nije losa ideja."

M:"Jovana, posto ne primecujes moj sarkazam, ustani spremaj kafu nisam ti ja ovde posluga. I da, mozes ostati na rucak, ako ces ga ti praviti."

J:"Merise, bezobrazan si. Ovo je tvoja kuca, zar cu ja da te ugostim u tvojoj kuci?."

M: "Ma osecaj se kao kod kuce, ali imaj negde na umu da je ovo i moja kuca, tako da znas da ne polomis nesto svojim dugackim rukama. Usput nauci se da kuvas, koliko godina imas jos ne znas ni jaje oprziti. Malopre si prosula pola litre ulja za omlet. Ko pomfrit da przis, a ne jaje.Nije ni cudo sto se nisi udala."

J:"Molim? Molim nemoj da me vredjas, ja znam da kuvam, da nije tako ne bih imala svoju poslasticarnicu. I da, nije da ne mogu da se udam, nego ne bih sa nekim beskicmenjakom poput tebe da provodim ostatak mog prelepog zivota. I nisam namerno prosula ulje, samo je iskliznulo iz ruke i isipala sam ga iz tiganja. Tako da ne lazi."

M:"Molim? Ne, kad se vec pravis tako pametna, da vidim umes li barem kafu skuvati. Obicnu, bez aparata."

J:"Bez aparata? Kako si staromodan, ali da, umem. Ali ne bih da coveku poput tebe kuvam kafu nego otrov. Nisam dosla ovde da se prepiremo, nego Anicu da vidim. Da vidim jesi li sposoban da je pazis."

Meris i Jovana su pogledali tog trenutka u Anu. Zamisljeno je gledala u pod. Psihicki je odlutala ko zna gde. Jovana je pruzila ruku ka njoj i dotakla joj rame, na sta se trzla.

J:"Anice jesi okej?"

A:" Jesam, razmisljam samo."

M:"O cemu ?"

A:" Gdje je Mihajlo, sta radi..."

Meris je na to prevrnuo ocima.

Jovana ga ostro pogledala i upitala je Anu da li zeli da ga vidi, ali u tom trenutku je Meris upitao Anu prvo sto mu je palo na pamet, kako bi promenio temu.

M:"Ana zelis li da ti biras ime mom detetu?"

A:"Stvarno?"

Meris je tim pitanjem obradovao Anu.

M:"Sto da ne."

A:" Pa, da razmislim.. Ako bude zensko neka se zove Jovana, a ako bude musko neka se zove Mihajlo."

Meris je tek sada shvatio koliko je gresaka donelo njegovo pitanje te se pokajao zasto je uopste to pitao.

M:"Jovana, Mihajlo? Zasto.."

A:"To su mi dve najdraze osobe u mom zivotu."

M:"Meni bas i ne.."

J:"Molim te Ana zameni imena, ne zelim da se dete ovog  ulicara zove mojim imenom. Dete nije nista krivo, ali on moje ime neka ne spominje."

M:"slazem se."

A:"birajte ti i Kaca, nije u redu da ja biram za vase dete."

*telefon*

M:"Halo... da... da ja sam... molim?....gde?.....dolazim..."

J:"sta ti je?"

M:"Idem u bolnicu, Kaca nije dobro."

A:"Sta joj je?"

M:"Ne znam, idem da vidim.Cuvaj Anu Jovana."

Rekao je odlazeci...

A:"nadam se da da ce biti sve okej."

J:"I ja."