Moje Nebo

22

Zatvorila sam vrata za sobom i krenula kroz bastu.Vuceci kofer i noseci torbu sporo sam se kretala.
-"Ana,Ana,Ana,Ana"-rekao je Meris stignuvsi me i uhvatio me je za ruku.
"Gdje?Sa tim koferom u ruci,kuda ides?"
-"Dajem otkaz."
-"Naravno da ne dajes.Vidi ako je zbog majke ja cu..."
-"Ne Merise ,imam veci problem i stvarno te mnogo volim,ali moram da idem."

Jako me je zagrlio na sta sam pustila stvari iz ruku.
-"Neces ici nigdje dok mi ne ispricas Ana,ne pustam te."
"Merise,pusti me molim te."
-"Ana zelim da znam zasto dajes otkaz.I bolesna si ne ides ti nikuda."
-"Merise ne zelim da me zamrzis."-na ovu recenicu me je pustio i uhvatio za ramena te me cudno pogledao.

-"Sta si uradila pa da zamrzim ovakvo slatko bice."-Samo je jos vise otezavao stvari i osjecanja sa ovakvim ponasanjem.Htjela sam da nestanem,a da se ni ne razdvajam od njega.Da stane vrijeme i posmatram njegovo lijepo lice danima i da mi nikada ne dosadi.Htjela sam da zaplacem,ali da ne pokazujem slabost pred osobom koju volim.

-"Merise ne zelis da znas."
-"Sad se jos vise zanimam."
Lupila sam nogom o zemlju i digla glavu ka nebu pa je opet spustila ka Merisu.
-"Nemoj da se zanimas Merise.Samo pusti me da idem molim te."
-"Ako odes bez da mi objasnis neces me vise nikada vidjeti,totalnk zaboravi na mene."
-"Zasto?Zasto me mucite?Samo zelim da odem,a da me ne zamrzis."
-"Necu te zamrziti ako mi kazes."
-"Obecaj mi."
-"Obecavam Ana."
-"Mene je...Trebao mi je novac znas i tvoja tetka me je platila da razdvojim Katatinu i tebe.Ja sam pristala samo da radim kod tebe da bih mogla da te vidim svakog dana.Ideja da zivim sa tobom je za mene ,nebitnu osobu, bila savrsena.Molim te razumi me."
Nasmijao se i sa tim mi je olaksao situaciju.

"Ti to nisi uradila Ana."
-"Jesam.."
-"Nisi,reci da nisi."
"Reci da nisi Ana,reci da nisi to uradila.Tebi sam jedinoj vjerovao.Tako si djelovala mirno,tiho,zabavno,umiljato.Tebi sam pricao nesto sto nikome drugom nisam Ana."
-"A Merise znam,ali samo sam htjela da ti budem blizu."

-"Ana ne govori vise nista.Kako si dosla,tako ces i da odes."
-"Merise ja.."
-"Ti ces sada da pokupis svoje stvari i da nestanes.Ozbiljno ti kazem,ne zelim da te vidim vise."
-"Rekao si da neces da se ljutis."
-"Nije mi ovo palo na pamet.Odlazi!"-rekao je i pokazao rukom ka izlazu iz baste.

-"Merise."-zastala sam i okrenuo se.
"Zato sto sam te voljela zato sam i pristala na ponudu.Cuvaj se."
Nasmijala sam se i mahnula i izasla iz baste.Vrele suze su se slivale niz obraze.

Meris je za to vreme usao u kucu,vidjeo tu ceduljicu te je zguzvao ponovo i bacio.Sutnuo je kantu za smece i sjeo na kauc prekrivsi lice rukama.