Moje Nebo

62

"Vadite me odavde!"-vikao je Mihajlo policajcima nakon sto su ga pritvorili.
-"Sta vices bre?"-upitao je nervozno jedan od policajaca.
-"Dopustite mi samo da vidim devojku pa me ponovo pritvorite."
-"Ne moze, sad umukni."
-"Molim vas, samo da je vidim."-preklinjao je Mihajlo.
-"Umukni!."-ponovio je glasni policajac.
-"Mogu li da telefoniram samo?"
-"Ti se neces smiriti?"
-"Hocu, samo ako barem telefoniram."
-"Imas 5 minuta."-rekao je policajac otkljucavajuci katanac na resetkama.
-"Hvala."
...
-"Halo?"
-"Dusane, ja sam, Mihajlo."
-"Mihajlo?"
-"Kako je Ana?"
-"Ne znam, jos uvek je na operaciji."
-"Razumem, mozda ponovo nazovem."
-"Okej."
-"Cujemo se."

-"Neces ponovo nazvati, ovo sam ti samo jednom dozvolio.Svakako sutra si pusten."-rekao je policajac.
-"Hvala i na ovome."-rekao je Mihajlo te se vratio nazad u pritvor.

-"Evo ga doktor!"-povikala je Milica.
-"Da, uradili smo sve sto smo mogli i naravno za sada je sve u redu
Jos malo ce se probuditi, ali ocekujte da ovo ostavi posledice na nju."
-"Kakve posledice?"-upitala je Jovana.
-"Pa privremene, nemojte se plasiti.To je i normalno jer je pri padu jako udarila glavu.Posledice mogu biti ili privremena amnezija ili privremena paraliza, medjutim videcemo kad se probudi.Takodje, kada se peobudi ne bi trebala spavati 24h."
-"U redu, hvala Vam."-rekao je Dusan.
-"Kada se probudi bicete obavjesteni."
Sjeli smo nazad na svoja mjesta i cekali da se Ana probudi.

Sutra ujutru...
Jovana:
-"Izvinite."-dodirnula me je medicinska sestra.
-"Da?Da li se nesto desilo?"-ustala sam sa stolice uspaniceno.
-"Pacijentica se probudila.Moze samo jedna osoba da je vidi, u toku dana ce moci jos neko.Samo nemojte dugo ostati u sobi."
-"Hvala.Mogu sad da udjem?"
-"Doktor je unutra, sacekajte da on izadje.Trenutno je pregleda."
-"U redu."
Sestrica je otisla, a ja sam probudila ostale.
-"Ana se probudila, hej!"
Vikala sam na sta su se trzli.
-"Gdje je?Mozemo li da je vidimo?Je li dobro?"-pitali su naizmenicno.
-"Samo jedna osoba moze da je vidi sada.U toku dana cemo moci uci jedan po jedan.Ne sme poseta da bude duga."
-"U redu, ko ide prvi?"-upitao je Dusan.
-"Pa, mislila sam.."
-"Izvinite, samo da vas obavjestim.Upravo sam zavrsio sa pregledanjem pacijentice i ima oba simptoma.Privremenu paralizu i amneziju.Medjutim seca se svega osim jednog dela.Zadnjih par meseci tacnije.Objasnio sam joj da je sve ovo privremeno, ali uzrujana je.Neka ode neko da je utjesi i smiri posto ne sme da spava 24h.Takodje nemojte je forsirati da se priseca ili nacini korak.Mi cemo ovde obavljati terapiju, svakako ce biti osetljiva.Prilagodite se njoj dok se nw oporavi."
-"Koliko ce terapija trajati?"-pitala sam.
-"Pa ako sve prodje kako treba najvise dva meseca."
-"Razumem, hvala Vam."
-"Sada moze uci samo jedna osoba.Vi ostali mozete je posmatrati preko stakla.Prijatan dan."

-"Dakle, ko ce prvi?"-upitao je Dusan.
-"Pa ako nije proble..."-prekinuo me je neki muski glas u pozadini rekavsi:
"Ja cu."