Moje Nebo

1

Ujutru (8:40)
Otvaram oci i naglo ustajem.
"Koliko je sati?
Kasnim,sranje,kasnim,kasnim."
Prva dva casa su vec odavno pocela.

"Mogla bih da pojedem barem jedno jaje,umirem od gladi."
Kada sam skuvala jaje,uzela sam serpicu u namjeri da je sklonim sa ringle,ali posto je serpica bila vrela...Ispustila sam je..sebi na nogu.
"Aaaa,uff.Pece,boli."-govorila sam drzeci se za stopalo.
Ghh necu da jedem."-Rekla sam sutnuvsi serpicu.
Namazala sam melem i krenula u skolu s obzirom da je bilo 9h.
...
"Profesorka,izvinjavam se sto kasnim"
Pogledala me je popreko i nastavila da predaje.
Prevrnula sam ocima i sjela na svoje mjesto.

-"Ana zasto kasnis 2 casa?"
-"Dimitrije,svoj posao!"
-"Ja bih vas zamolila bez price.Gospodjice jos ste i zakasnili pratite barem pola nastave."
Prevrnula sam ocima,ponovo.Kao da je meni drago sto kasnim.
*notifikacija*
"Ana gori ti kuca."-Ovu poruku mi je poslala komsinica i moja najbolja prijateljica ujedno.
-"Ringla!"-vrisnula sam.
-"sta?"-upitala je profesorica.
Odjurila sam iz ucionice i usla u taksi.
Kako sam se priblizavala kuci tako sam vidjela vatrogasce kako gase pozar,a i moju majku koja gleda kucu u nevjerici.

"Mama"-rekla sam na sta se ona okrenula i pogledala me pravo u oci.
"Ovo si ti uradila.Nikada koristi od tebe.Kako si mogla da zapalis kucu."
Gledala sam u nju,a onda pogledala u kucu,ili ono sto je ostalo od nje.

Pa mi smo skromna porodica.Zapravo zivim samo sa majkom.Braca su se odselila jer je zivot sa mnom,kao sto vidite,tezak.
Oca nemam,ali ipak dobro zivimo...ili smo zivjeli,do sad.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
"Mama je u pravu Jovana.Nikada koristi od mene.Nemamo krov nad glavom"
-"Ana,ja sam tu.Mozete ostati kod mene,stan je dovoljno velik."
"Nema sanse Joko,ne moze."
-"Imas li drugog izbora Ana?"
"Ne"
"Pa onda?"
Razmisljala sam i morala sam pristati.
"Samo dok ne nadjem novi smjestaj"
"Dogovoreno"