Moje Nebo

28

Dok sam se vracala sa posla sa Jovanom,razgovarale smo.
-"Ana gdje si bila danas?"
-"Pa kod Merisa."
-"Da,ali zadrzala si se."
-"Jesam jer smo pricali,a onda nas je Katarina prekinula."
-"Ponovo ona,sta zeli?"
-"Rekla je Merisu da je trudna."
Jovana je stavila ruke preko usana.
-"Ne mogu da vjerujem."
-"Ne mogu ni ja,ali naviknes se vremenom."
-"Ma pusti ih,imam planove za nas svakako."-pokusavala je da promjeni temu vidjevsi da sam tuzna.

-"kakve planove?"
-"mislila sam da otvorim svoju poslasticarnicu,ali trebaju mi radnici."
-"Pa Jovana super je ideja,ali mozes li da je realizujes,da li je isplatljiva?"
-"Samo zamisli,obe podignemo kredit i imam ustedjevinu.Zavrsimo skolu i to gledaj kao hobi,a ne posao."
-"Sve je to super,ali treba nam mjesto pogodno i prometno.Onda su tu usluge,papirologija,ulaganja,radnici,lokal,troskovi..."
-"Na sve sam mislila ne brini."
-"A kada planiras da otvoris?"
-"Ne znam,kada se bas budem pripremila.Za mjesec ili dva,ako bude prilike i manje."

-"stvarno me glava boli,ne mogu ni o cemu da razmisljam sada."
Usle smo u kucu i ugledale moju majku.
-"Sta je bilo majko?Sva si srecna."
-"Ajde sjedite imam nesto da vam saopstim."

Pogledale smo se Jovana i ja i skinule patike i sjele.
-"Dobro,slusamo."-rekla sam.
-"Jovana i ti se smatras mojim djetetom.Primila si nas u kucu i smatram da i ti trebas ovo da znas."
-"Naravno,sta?"
-"Ja se udajem."
Da li je ovo sada normalno?
-"Majko ti to ozbiljno?Sa kim?Kako?"
-"Vec neko vrijeme se vidjam sa divnim covjekom,zaprosio me je pre par dana na sta sam pristala."
-"Majko iskreno,ne mogu te zamisliti ni sa kim drugim osim sa tatom,a posto je tata umro onda te vise ne mogu zamisliti ni sa kim."
-"Da li sam pitala mogu li se udati?Ja sam vam saopstila moju odluku i tako ce i biti."
-"Sta da kazem teto,sa srecom."-rekla je Jovana u cudu.

Ustala sam i otisla u sobu i Jovana je otisla za mnom.

-"Ana podrzi svoju majku,odrasla je zena,zna sta radi."
-"Postavi se na moje mjesto.Ne mogu.Nisam ni upoznala tog covjeka,ne znam ni kako ce se ophoditi prema mami.Ne znam,stvarno,ne znam ni sta vise da mislim.
-"Ana,ako njoj odgovara zasto tebi ne bi?"
-"Jovana,to mi je majka i brinem se za nju.Ne mogu je tek tako ostaviti nekome."
-"Pa dobro ,upoznaces ga.Ona je svakako odlucila."
-"Moram da razmislim.Glava me boli i onako,idem da spavam."
Samo sam se presvukla i legla.Vise ni rijec nisam progovorila,sve me ubijalo,a jedino sto sam mogla da uradim je da razmisljam.