lek si ti |k.th & j.jk|

20

Prošlo je dve i po godine kako ga nemam, kako mi zapravo nismo mi...

Nedostaje mi i dan danas i ako se njegovog glasa ne sećam.

Njegovih toplih usana i mekih obraza poput svile.

Tog leta 2019te sam zaželeo želju koje se vrlo dobro sećam. Iako sam znao da nisam smeo, uradio sam to čekajući da se jednog dana dogodi.

Ja u belom i taj moj ledeni izraz lica. Voljeni oko mene i iako čujem jecaje oko sebe, plač i vrisku, nisam ustajao. Jednostavno nisam. San koji sanjam od kada njega nema je gori i glasniji iz dana u dan.

Ta želja da odem za njim mi se nije ispunila.

Jedino lepo posle njega je on.

Moje malo i nežno pile, kao Kook nekada.

Prišao mi je, te mi je seo u naručju. Lagani pokreti njegovih nogu su ga naterali da istog trena zaspi. Voleo bih da je ovo malo čudo pola moje, pola tvoje duše Kook.

Mazio sam ga po obrazima, te me je on slabašno pogledao.

"Spavaj Jungkook, spavaj." Rekao sam tiho, te se maleni dečačić samo nasmejao, te me poslušao.

Podigao sam ga, te ga laganim pokretima smestio na krevet.

Izašao sam na ono mesto gde sam zaželeo tu jednu želju koja je trebala biti moja sudbima.

Ponovo sam video zvezdu padalicu, ali želju koju sam sada zamislio nije moja, već sudbina malog dečaka koji samo želi da vidi svoju drugu polovinu srca.

'U njemu te zapravo vidim Kook, njega da nema, svake noći bi se molio da se ona želja od pre dve godine ipak ispuni." Govorio sam, iako sam znao da sam na balkonu potpuno sam.

"Usvojio sam ga, veruj mi Kook, kada sam ga video, potsećao me je na tebe. Boli kada ga nazovem tvojim imenom, kao da tebe dozivam.. Obećavam ti, voleću ga kao tebe." Video sam još jednu malenu zdezdu, te sam rekao sledeće reči u koje sam i sam hteo da verujem.

"Nadam se da se ne ljutiš jer ti nisam došao." Nasmejao sam se, pogledao u svetlucavo nebo, te tako ušao unutra.

- Živiš i ne prolaziš.