lek si ti |k.th & j.jk|

15

Jungkook, gde si?

Pitanje koje mi se neprestano vrtelo po glavi.

Sta ako?

Sistem moje glave mi ne dozvoljava da uopšte o bilo čemu razmišljam sem njega. Njega koji čak i iako ga nisam video od tada, moze jedini da me nanese na duboko razmišljanje o svemu. U njemu nalazim spas i to mogu slobodno da kazem..

Činim i pokazujem, iako niko ni ne zna, koliko sam zapravo zatečen njegovim odlaskom. Uzimam papir te tako zapisujem svoje misli, koje se nadam, niko neće pročitati, sem njega, jednog dana.

Želim da mu opišem i da mu dam do znanja koliko mi je njegovo prisustvo u bolnici bilo značajno i koliko mi zapravo fali.

Osmeh koji mi je poklanjao u tim trenucima, dovelo me je na pitanje, koliko mu je za taj jedan osmeh bilo potrebno snage. I sav zatečen situacijom, o njemu razmišljam iznova i ponovo isto.

Do juče Jungkook, nisam razmišljao o nedoumicama, ti si me i sam naterao na to. Da sanjam, iako znam da ću se iz ovog sna uskoro probuditi. Sanjam sa znanjem da ću bol osetiti čak i kada ustanem. Sanjam, iako znam posledice toga sna.

Ostavljam olovku, te tako obrišem suze koje su mi istog trena krenule.

Zašto mi ovo radiš?

Sa svim bolom, nastavljam da pišem, iako sam znao da narednih nekoliko dana neću imati osećaj u istoj toj levoj ruci, sa velikom željom da ove moje reči pročitaš nekada.

Slagaću ako cu reći da ne ludim. Samog sebe teram da iz dana u dan razmišljam o tebi.

Ti si kriv Jungkook. Ti si kriv zato što si samo otišao, a da ustvari nisam na neki način ni znao.

Istina je, rekao si mi noć pre, ali zašto?

Zašto samo nisi otišao, iako si znao da ćemo bol deliti?

Moja je jača, ne sumnjam.

Od jednom, iz čista mira sam počeo da plačem. Plač koji toliko godina nisam izustio. Jecanje me je navelo da se celo moje telo trese. Pokušavam da se smirim, ali suze same teku. Pogledam levu ruku sa kojom sam sve do sada pisao, te uvidim da je isto tako crvena. Modrice na istoj od olovke su me jos vise plašile. Ali taj bol koji osećam nije nimalo jači od bola koji osećam unutra, u grudima.

Uzimam maramicu odmah do sebe, te obrišem lice koje je već potopljeno suzama.

Skrenem pogled na dva puna lista, te primetim da su i ona sva mokra.

Jungkook, nemoj se pitati zasto su ovi papiri toliko kruti pod tvojim mekanim rukicama, jer ti odgovor već znaš. Suze su to Kookie, suze.

Pažnju mi je skrenula mesečina, te sam primetio da je noć vec uveliko budna. I tako sa sve olovkom u ruci i istim tim bolnim rečima, zaspim.

"Jungkook, nisi svestan šta mi radiš."

~ M🥀 ~