lek si ti |k.th & j.jk|

04

Uzeo sam vodu, te sam ponovo ušao u sobu. I dalje je gledao u plišanog medu, dok su mu oči bile pune suza.

"Šta kažeš da izađemo malo napolje? Ovde je i previše zagušljivo." Dao sam mu flašicu vode, te je ispio koji gutljaj.

"Radije bih da odspavam malo." Vratio mi je flašicu, te je legao, tako mi okrenuvši leđa. Plišanog medu je naslonio na komodu odmah do kreveta.

"Kako želiš." Ostavio sam flašicu pored kreveta, te sam se uputio ka vratima. Hteo sam da izađem, ali me je zaustavio njegov tanani glas.

"Ne idi.. molim te.." Prišao sam prozoru, te sam ga otvorio kako bi ušlo malo svežeg vazduha.

Na nebu su se jasno mogle videti malene usjane tačkice. Popravio sam zavesu, te sam ponovo seo na stolici.

Zatvorio sam oči. Pažnju mi je privukao zvuk škriputanja kreveta, te sam ubrzo osetio nežnu, toplu i malenu rukicu na svojoj.

Otvorio sam oči, te sam ga zatekao kako svojim krupnim očima već gleda u mene.

Srce jednostavno nije prestajalo da udara. Toliko je lupalo, da sam imao utisak da će mi izleteti iz grudi.

Nije mi ništa rekao, već mi je još jače stegao ruku, te je samo zatvorio oči sa namerom da zaspi.

Cele noći sam ga neprestano posmatrao, da nisam ni primetio da je mom radnom vremenu došao kraj.

Sat na zidu je otkucavao četiri sata iza ponoći. Ni najmanji razlog me ne bi odupreo da se trenutno odvojim od njega, pa čak ni kraj svog radnog vremena.

Jednostavno nisam imao srca da ga ostavim samog. Nisam imao srca da mu pustim ruku.

Ponovo sam pogledao ka satu, te je ovoga puta bilo čitko ispisano da je pola šest uveliko prošlo.

Vratio sam pogled ka Jungkook-u koji je i dalje slatko spavao. Mrmljao je nešto sebi u bradu, ali nisam mogao da ga razumem.

"Jimin, ne idi.. molim te.." Je jedino što sam razumeo. Ovo ostalo je bilo potpuno nejasno.

Od jednom, samo je počeo da plače. U nekim trenucima nije mogao čak ni da diše od silnog jecanja.

Prišao sam mu, te sam ga nežnim pokretima budio, usput govoreći njegovo ime.

Probudio se, te me je povukao za ruku. Grlio me je, dok je svo vreme i plakao.

"Jungkook, molim te mi ispričaj šta nije u redu." Govorio sam dok sam ga ujedno i mazio po kosi.

I dalje je neprestano plakao.

"Molim te.." Nije mi ništa rekao, samo je nastavio da plače.

Iako me je zanimalo šta ima da mi kaže, nisam navaljivao ni malo. Ispriča će mi kada skupi dovoljno poverenja u mene.

"Možeš li da spavaš pored mene?" Klimnuo sam glavom, te mu se nežno nasmejao.

Skinuo sam mantil, te sam legao pored njega. Istog trena se privio uz mene. Čvrsto me je zagrlio oko struka, dok mu je glava bila na mojim grudima.

Nije prošlo ni pet minuta, soba je počela da bruji od njegovog hrkanja.

Nasmejao sam se, te sam uzvratio zagrljaj.

I tako sam ceo dan proveo gledajući malog anđela odmah pored sebe.

Jednostavno se nisam mogao zasiti njegove lepote.

Čak se nisam ni na vreme obazirao.

Koga briga..

~M🌹~