lek si ti |k.th & j.jk|

06

Polako vadim ključeve iz džepa svoje jakne, te ulazim u svoj stan.

Prvo što sam primetio kada sam ušao unutra jesu širom otvorena vrata od balkona. Nisam imao na umu da ih zatvorim, te sam se uputio ka kuhinji kako bih sebi skuvao kafu.

Ne znam pravi razlog zašto mi je svo vreme u glavi bila njegova slika nasmejanog lica. Slobodno mogu reći da je prelep kada se nasmeje...

Prelep je kada se meni nasmeje..

Tihim i tananim korakom sam se sa šoljom u ruci uputio na balkon. Moje noge već sada dodiruju ledene pločice malog i skromnog balkona.

Dok polako ispijam kafu, moj pogled je usmeren ka nebu.

Oduvek bi me to o čas posla smirilo.

Nisam znao pravi razlog, ali moguće je da mir nalazim u njoj koja je baš tamo. Iznad mene.

Ispijam i poslednju kap gorke kafe, te udjem unutra sa mnom zatvorivši vrata balkona.

Nikada zapravo nisam voleo svetlo. Oduvek je bila tama ta koja je krasila moj stan.

Jedini izvor svetlosti je bila mala lampica pored mog kreveta u mojoj sobi, ali bi ipak bila jača mesečeva svetlos koja je dopirala sa vrata balkona.

Uzimam stvari, te se uputim na detaljno tuširanje.

Odeću odložim sa strane, te udjem u tuš-kabinu.

Ledena voda me je oduvek mogla opustiti. Pa čak i zimi.

S tim da kada pomislim na njega, imam osećaj kao da me temperatura savlada tako da je i to jedan od glavnih razloga.

Za nekih pola sata sam se već nalazio u svom krevetu.

Uzimam telefon sa noćnog stočića, te primetim poruku od Jin-a.

Jin Hyung: ,,Hej, spavaš li?" seen at 01:09

Pošto sam bio i previše umoran, ovog puta sam zanemario poruku te legao da spavam.

~ M🌹 ~