Izgubljeni Grad

Početak misterija

Iz dubokog sna me je probudio alarm koji je bio navijen u 7h zaboravila sam da se sa Anom trebam naći u 7h kod škole gde ćemo i čekati autobus,dohvatila sam telefon sa stočića koji se nalazi pokraj kreveta i videla da imam propušteni poziv od Ane. Nazvala sam je i objasnila joj da sam se probudila tek u 7h i da dolazim čim se obučem i spremim krećemo u 8h,ali je htela da kupimo doručak dok budemo čekali autobus naravno obe smo ponele svakakvih grickalica, slatkiša i sokova jer ekskurzija nije ništa bez grickalica. Usput u dnevnom boravku sam ugledala mamu koja je bila nervozna i uznemirena iz nekog razloga,ali je to pokušavala da sakrije osmehom."Zašto se nespremaš?"
"Spremila sam se već samo da popijem malo vode pa će mo da krenemo","U redu čekam te ispred vrata,ali požuri neželimo da zakasniš na autobus"-kratko se osmehnula,a potom izašla ispred vrata.

...

Stigli smo imamo još 20 minuta dok ne dođe autobus svi moji prijatelji su tu ,a vidim i Anu koja me je nestrpljivo čekala."Eno Eme"-povikala je mojim drugovima Danijelu,Luki i Davidu koji su me pogledali šaputavši među sebe kako sam se opet uzaspala za bitan događaj."Ema mialio sam da nećećeš doći?","Zašto si to pomialio Danijele?","Zato što uvek zakasniš kada je nešto važno"-doviknuli su Luka i David uz smeh."Ma pusti ih oni su uvek blesavi i..."-usred rečenice došao je autobus i svi smo ušli,"To je baš čudna Ana gde nam je razredna?"
"Možda je na spratu"-krenuli smo ali nije bilo ni jednog nastavnika koji je trebao da ide sa nama.
Početak putovanja je bio dosadan pa sam zaspala,ali ubrzosam se naglo probudila...