Izgubljeni Grad

Misija se mora nastaviti

Prošlo je pet godina od moje smrti sve je isto,moramo nastaviti misiju i pronaći izgubljeni grad,ali kako ću kad sam mrtva?O bože zašto je sve ovo tako teško?Moram da ih posetim i da im kažem da moraju da nastave misiju bez mene...

|Sara p.o.v.|

Prošlo je već pet godina svi smo nekako tihi,nedostaje nam svima, nismo pričali o njoj ali znam da svi mislimo na nju bila mi je prijateljica i osoba koja je nezamenjiva,ali više je nema,i svi smo to teško podneli...

|Ema p.o.v.|

Za ovih pet godina u nebeskom carstvu sam upoznala mnogo prijatelja,ali oni koji su mi najbliži su: Luka,Mateo,Nenad,Lara i Kerolajn svi je zovemo Kerol,pošto smo svi besmrtni svi idalje izgledamo i osećamo se kao tinejdžeri od 17 godina, tačnije ja 16 ostali su godinu dana stariji od mene,kao i ostali tamo na zemlji,njih nisam videla deset godina jer sam sa Lukom,Mateom,Nenadom,Larom i Kerol imala mnogo posla i misija u drugim svetovima pa i u podzemlju,pitam se kako su?Šta rade?Da li su idalje isti kao pre deset godina?,"Hej Ema jel slušaš šta pričam"-upitao je Mateo,"Da...Da slušam"-rekla sam,"Dobro onda šta sam rekao?","Pa...ovaj...","Rekao sam da imamo veoma važnu misiju u carstvu snova","U redu, razumem kad krećemo?","Danas u 23:30h","U redu","Idemo da spremimo sve što nam treba za misiju"-rekli su Luka,Mateo,Kerol i Lara,"U redu,mi ćemo ostati ovde u slučaju da se nešto desi"-rekao je Nenad,"U redu vidimo se kasnije"-Oni su otišli a potom su usledila pitanja,"Ema,jesi li dobro?Danas si se odjednom isključila iz razgovora,kao da si negde otišla u mislima?,"Samo sam malo razmišljala za ovih deset godina toliko smo svetova spasili i mnogima pomogli,nekako se osećam kao da imam svrhu svog postojanja"-slagala sam malo ali nije to shvatio."Aha samo mi se učinilo da si zbog nečega nostalgična,ali izgleda da sam pogrešio","Nebitno,šta ćemo sad da radimo","Ne znam,pričajmo malo dok se oni ne vrate","Dobro,onda".Pričali smo tako mrak je napolju i tek sad sam pogledala na sat 23:25,"Gde su ostali?","Eno ih,što im je toliko dugo trebalo?","Uzmite ovo i moramo da krenemo"-rekao je Luka,"U redu"-krenuli smo ka portalu carstva  snova,moramo da pronađemo nekakav ključ koji otvara vrata limba,a onda moramo da spasimo princa morskog carsta,on je čovek,nekim čudom,on je u nekakvom limbu između života i smrti tačnije najgorih noćnih mora koje ga mogu ubiti,a to je veoma loše,nikada ga nismo videli niko od nas,ali su nas zamolili da im pomognemo."Psst,sada idemo hodnikom u svakoj od ovih prostorija je nečiji san,moramo sve da ih pregledamo jer ćemo u jednom od tuđih snova pronaći ključ"-tako je i bilo obišli smo jedno 1000 snova,za samo 10 minuta u stvarnosti,i konačno samo pronašli taj ključ nekako je star zarđao,oštar,zaista ne liči ni na kakav ključ ali daje dojam noćnih mora,strave i užasa,"Ne razdvajajte se moramo što pre da ga nađemo i da mu pomognemo dok ne bude kasno"-rekao je Luka na šta smo svi rekli ,"U redu",naleteli smo na mnoge demone košmara i utvare borili smo se tako sve dok nismo naišli na nekakav hodnik koji vodi ka jednoj prostoriji u koju smo ušli,tamo je bio neko prekriven nekakvim džakom,a oko njega je bilo nekakvih šest utvara koje su mu oduzimali životnu energiju,izborili smo se sa njima,bili smo pomalo povređeni,ali smo ga spasili i vratili ga u život,ja sam bila čuvala stražu u slučaju da namirišu da se on budi,ubrzo sam začula nekako poznat glas vratila sam se do njih i imala sam šta da vidim,"Nema nikoga bezbedni smo"-rekla sam kada sam ugledala mog bivšeg nastavnika fizičkog,"Ema jesi li to ti???-upitao je Marko zbunjeno,"Ti si???Ne moguće!","Odkud ti ovde,šta je sa ostalima?,"Pa ovaj...ajde da se vratimo","Čekaj vi se poznajete?"-upitao je Luka,"Ne"-rekla sam pogledavši ga popreko,"Trebamo da odemo odavde što pre"-rekla sam pomalo uspaničeno. Vratili smo se u nebesko carstvo zajedno sa Markom,on je besmrtan,isti je kao i kad je imao 21 godinu,svis u me sumnjičavo gledali i pričali su sa Markom,"Najvažnije je da si sad dobro"-rekli su na šta sam ja dodala,"Možeš li doći na sekund da ti pokažem nešto?"-upitala sam Marka koji je rekao,"Može".Odaljili smo se tridesetak metara od ostalih i onda je pitao,"Ema odkud ti ovde?I gde su ostali,bili ste samo odjednom nestali pre 11 godina sa ekskurzije,niko nije mogao da vas nađe,čak ni Ksenija i njeni podanici koji su vas svugde tražili","Saznali smo da nas traže i potom pobegli tražeći ostale naslednike,i kada smo ih našli onda su nam ušli u trag,a potom smo završili u provaliji u kojoj smo bili nedelju dana,a posle su nas pronašli...Pričala sam mu i on me je pitao,"Nije vam bilo lako,a šta se desilo kada ste krenuli u potragu za izgubljenim gradom?","Onda sm se posvađala sa Stefanom,ali ne svojom voljom...- pričala sam mu detalje dok nisam stigla do onog najbitnijeg,"On je bio dole u dvorištu,i kad sam došla da mu sve ispričam,i u tom trenutku je ona prevladala sa mnom umalo sam ga ubila,a potom me je ona naterala da se izbodem nisam se mogla odupreti jer se nahranila svim mojim emocijama sećanjima i potom sam pala,probudila sam se ovde u raju,potom sam upoznala Luku,sa kojim sam videla da sam posle nedelju dana izgubila život,čak sam bila i na sahrani i posle toga sam se vratila ovde i deset godina spašavala carstava i išla na ostale misije sa Lukom,Mateom,Nenadom,Laurom i Kerol,nisam ih videla toliko dugo,moramo da pronađemo taj grad,ali ja ne mogu jer sam mrtva"-ispričala sam sve od reči do reči na šta me je on čvrsto zagrlio i pustio suzu zajedno samnom.

|Mateo p.o.v.|

Sve vreme pričaju nešto tamo a potom primećujem da oboma suze padaju niz obraze dok je on čvrsto grli."Šta se tamo dešava?"-upitao sam ostale,"Ne znam,ali pokušaću da čujem šta pričaju"-rekla je Lara,"Oni se poznaju!?"-rekla je Lara,ali kako on je princ mora,ne moguće je da ga poznaje?,"Pričaju o nečemu što se desilo pre 11 godina i o tome kako je Ema dospela ovde,čekaj šta ona nam nikada nije pričala kako je došla ovde ili bilo šta o njoj ili njenoj prošlosti!?,Takođe pričaju o nema šanse!!!,"O čemu???"-upitali smo je na šta je ona počela da priča...