Izgubljeni Grad

Putovnje i nove avanture

Idalje putujemo već 30 minuta sve je normalno za sada,svi smo se zapravo zabavili i saznali po nešto o svakome dobro je znati da se slažemo jer ipak ćemo biti ekipa i raditi sve zajedno,sada mi je palo na pamet gde ćemo živeti,možda se prerano brinem za sve,ali samo želim da se prođe kako treba i još uvek ne mogu da verujem da je moja i Danijelova razredna nas zapravo želi uništiti kao i njenim saradnicima,ja mislim da ona radi za njih,ali sve će mo saznati"Ema!??"-čula sam Filipa koji me zove i ostale koji su oko mene iz ne znam kog razloga"Molim?","Da li si dobro?","Jesam","Zašto si slagala upitao me je Filip,"Samo razmišljam,dobro sam"-zaboravila sam da je i Filip natprirodno biće,da postoje i druga natprieodna bića mi naslednici smo neka vrsta kraljevskih natprirodnih bića,a ostali su isto natprirodni."Stigli smo"-rekao je Džejms,"Ema,pođi samnom,vi ostali ostanite ovde,brzo ćemo doći","U redu"-rekli su ostali u glas.Izašli smo iz velike i lepo uređene kamp prikolice i kretali se prema jednom selu koje je počinjala na samo par metara napred tu živi Hana.Ušli smo u selo,pratila sam Džejmsa dok su nas svi stanovnici sela posmatrali mi smo se uputili ka velikoj kući na kraju sela.

...

Stigli smo do Hanine kuće,kao što sam već rekla bila je velika,lepo uređena kuća sa predivnim dvorištem punim raznih biljaka i cveća,došli smo do ulaznih vrata gde me je Džejms uhvatio za ruku i rekao"Posle ću ti objasniti,slušaj šta ja pričam i potvrdi sve što budem rekao,a ostalo ćeš ti da kažeš","U redu".Pozvonio je na vrata,a zatim je izašla devojka naših godina,smeđe kose i tamno zelenih očiju višlja par centimetara od mene.
"Džejmse,otkud ti ovde?","Iznenađeno je pitala"Duga priča,moraš da pođeš sa nama"-rekao je Džejms"Ko si ti?"-upitala me je blagim glasom,"Ja sam Ema","Ja sam Hana drago mi je","I meni isto,ali moramo stvarno da krenemo,ako ostaneš ovde bićeš u velikoj opasnosti","Ti mora da si prvi naslednik tj naslednica,osećam tvoju energiju","Jesam","Džejmse gde si je pronašao?","Duga priča,moramo ići kod Alex-a","U redu,stižem moram spakovati stvari","U tome ja mogu da pomognem" rekla sam i za 5 minuta smo izašli i krenuli prema ostalima

...

Izašli smo iz sela,i kretali se prema ostalima,ušli smo u veliku kamp prikolicu u kojoj su svi bili."Ovo je Hana,ona je kao što svi znate jedna od nas"-veseli i sa uzbuđenjem sam je svima prestavila gde se ona upoznala sa ostalima.Dok se ona upoznavala otišla sam do Stefana."Hej, kako si"-upitala sam ga jer ga uopšte od jutros to nisam pitala,"Dobro sam,a ti?","I ja sam dobro,doveli smo Hanu i još nam je ostalo da dođemo do Alex-a i onda smo svi na okupu,konačno","Dobro ste prošli mogli su da vas uhvate","Da,ali zahvaljujući tebi nismo","Da li mogu da budem sa tobom u autu dok putujemo"-upitala sam jer mi je bilo žao što je on sam a svi su u kamp prikolici,a i ujedno da ga pitam nešto što me zanima."Naravno da možeš uđi,pa krećemo"

|Danijel.p.o.v.|

Hana se čini kao super osoba drago mi je što smo ih sve pronašli i što smo svi na okupu. Krenuli smo,svi smo tu,čekaj nema Eme!??."Gde je Ema?!!"-uspaničio sam se,a potom i svi ostali bila je tu,a onda je izašla."Stefanee staniii!?!!"-svi smo vikali u glas kada je odjednom on stao."Šta se dešava???"-upitao je zbunjeno"Nema Eme!!!" svi smo povikali u glas,a on je počeo da se smeje kao nenormalan"Ema je sa mnom,htela je da putuje samnom i da pričamo"-izgovarao je to brišući suze od smeha."Uh dobro je,mislili smo da je ostala kod sela"-svima nam je laknulo što je ona dobro i što je nismo ostavili kod sela. Pitam se zašto je otišla kod njega da putuje sa njim u autu i o čemu pričaju?

|Ema.p.o.v.|

Čula sam viku i smejanje iz kamp prikolice ostaću ovde kad se Stefan vrati pitaću ga šta se desilo. Stefan se vraća baš me zanima šta se desilo."Šta se desilo,zašto su vikali?","Zato jer je Danijel primetio da te nema,a zatim su se i ostali uplašili da si ostala kod onog sela","Jao pa ja im nisam bila rekla da ću putovati sa tobom i praviti ti društvo","Ne brini,ja sam im rekao","Sve vreme želim da te pitam nešto,ali nikako da nađem vremena da pričam sa tobom","Pitaj šta god poželiš"," Onaj dan si rekao da nije bio jedini put da sam te poljubila za tvoj 17-ti rođendan","Aha to da rekao sam,ali to nije istina,samo si me jednom poljubila za rođendan i zato ću biti zauvek mlad,hvala ti","Sad me je baš sramota,a zašto si slagao da se nismo poljubili samo jednom","Nebitno"-rekao je praveći mali osmeh na licu. Ćutali smo par minuta."Kakav je to zvuk?"-upitala sam"Ušli su nam u trag,ne vidim ih,ali mogu da ih čujem","Čekaj ja mogu da ih čujem na par kilometara","Da,moramo da ubrzamo"Odjednom zemlja je počela da se trese okrenula sam se nazad i provirila kroz auto"Stefane ne bih da ti smetam,ali začarani ogromni robot ide za nama!!!!-povisila sam glas jer sam se i sama uplašila,"Štaa!!! Ovo je loše","Ljudiii za petama nam je začarani džinovski robot","Šta bre!!!"- poviknuli su svi,a zatim ugledali robota","Držite se svi"-rekao je Stefan a potom ubrzao,robot nam je bio preblizu,robot je pravio zemljotrese,a samim tim i rušio cestu umalo smo izginuli,a onda sam vrisnula"Stefanee!!!! sletećemo u provaliju!!!!!

Čim sam vrisnula,propadali smo u provaliju koja je izgledala kao da nema dna slike celog mog dosadašnjeg života su mi se vrtele pred očima,pustila sam suzu i sklopila svoje oči...