Izgubljeni Grad

Buđenje iz stvarnosti

Otvorila sam oči i videla oko mene stoje Danijel,Luka,David,Ana,Maja i Sara. Danijel se najviše uspančio i počeo sa gomilu potanja koje nije smeo da pita pred svima,"Da li si dobro?Šta ti se desilo?Da li si osetila nešto loše?Da li si čitala knjigu?"Ostali su ga gledali jer im nije bilo jasno o čemu on priča."Ne znam osetila sam nešto u muzeju,da dobro sam,ne znam samo sam pala i zavrtelo mi se,knjigu nisam čitala jer nisam mogla"-pokušala sam odgovoriti tako da bi me razumeo,a da drugi ne bi posumnjali u nešto."Halo i mi ostali amo tu o čemu vi opšte pričate"-upitala je Ana dok su nas svi sumnjičavo gledali."Nebitno neke gluposti u vezi sa školom"-osećam da nisu poverovali,ali nadam se da je suprotno,"Tek si se osvestila i odma pričaš o školi,potreban ti je odmor"-Kako su samo tako poverovali u to?Dobro je da smo se izvukli iz toga

...

Tu su već sat vremena,moram hitno da pričam sa Danijelom. Gledala sam ga u oči,a zatim sam pričala sa njim."Danijele moramo hitno o nečemu da pričamo","O čemu jel se nešto dogodilo dok si bila u nesvesti","Zapravo jeste,ali moraćemo normalno pričati kada svi odu"on je potvrdno klimnuo glavom i rekao"U redu, javiću ti kad i gde",zatim sam i ja klimnula glavom i tek onda shvatila da su ostali sve to videli."Šta se dešava ovde???"-ljutito je pitao David,"Da li sam ja jedini ovde koji primećuje da sa njima nešto nije u redu stalno se gledaju u oči i klimaju glavama kao da o nečemu pričaju"."Samo mi je dosadno i potvrdno smo klimnuli glavom jer smo pomislili na isto,da odemo da pojedemo nešto jer umirem od gladi",prošlo je pet minuta u tišini,a zatim je doktor došao i reko da mogu da idem.Spremila sam se i krenula sa Danijelom dok su nas ostali gledali ne progovarajući ni reč. Danijel i ja smo u tišini hodali jedno do drugoga,a zatim je Danijel hteo da prekine tu tišinu pitanjem,"Da li važi da idemo da pojedemo nešto?","Naravno bila sam ozbiljna kada sam rekla da sam gladna"

...

Stigli smo do prizemlja hotela u kojem se nalazi trpezarija nije bilo nikoga pa smo zauzeli sto sa najboljim položajem u trpezariji. Uzeli smo nešto da jedemo i usput malo popričali."Hteo sam da ti kažem šta sam saznao","Dobro,reci?"-znatiželjno i nestrpljivo sam upitala,"Saznao sam da nas ima 5 veoma moćnih potomaka,svi takođe imaju misiju koju moraju da urade","Nismo otkrili ko su još troje potomaka,o kakvoj se misiji radi?","To još nisam otkrio to ćemo verovatno pronaći u tvojoj knjigi,ali moramo da dogovorimo kada i gde ćemo da je pročitamo","Da upravu si niko ne sme da zna da čitamo takvu knjigu pogotovo ne Ksenija i Nenad","Hteo sam da te pitam da li si u onom muzeju osetila nekakvu čudnu energiju?","Zapravo jesam zato sam se i onesvestila jer je ta energija imala jak uticaj,umeđuvremenu dok nisam bila pri svesti neke veoma čudne slike sam videla,ali kao kroz maglu izgledalo je kao neki veoma star dvorac,odjednom sam se stvorila ispred muzeja i videla sebe kako sam na tlu i Stefana koji me pokušava probuditi,a zatim sam videla neku osobu iz naše škole koja ima nekakvu knjigu kod sebe i izdvaja se iz gužve i odlazi u nepoznatom pravcu,a onda kao da sam se probudila iz stvarnosti","Da li si videla lice te osobe,nisam,ali znam da je to neki momak naših godina","Moramo biti na oprezu jer ne znamo da li je taj momak zao ili dobar".

...

Posle svega što je danas bilo samo želim da se bacim na krevet i ušuškam se u udobnosti istog,ali ne mogu jer čekam poruku od Danijela u kojoj će biti mesto i vreme samo treba da nekako neprimetno iznesem knjigu,Ana je u svom krevetu i čita neki modni časopis,gledam u svoj telefon neprestano išćekivajući poruku i u tom trenutku je stigla poruka od danijela."Ponesi knjigu i sad dođi ispred hotela budi oprezna da te niko ne primeti",Polako sam izvukla knjigu ispod kreveta koja se nalazila u koferu idalje je svetlela stavila sam je ispod majice,Ana je primetila da izlazim iz sobe"Gde ideš?","Idem do Maje i Sare","Dobro,vidimo se kasnije".Dobro je nije postavljala previše pitanja kao obično. Već sam bila u prizemlju i šunjala se pored recepcije uskoro će večera,pa ne bi trebalo da izlazimo iz hotela,odjednom sam primetila nečiju ruku koja je bila na mom ramenu pa sam se polako okrenula."Stefane uplašio si me","Gde si krenula uskoro će večera ne bi trebala da si ovde,i šta ti to svetli ispod majice","Ništa"malo sam se uspaničila"Daj da vidim šta je to",izvukao mi je knjigu koja mi je skoro ispala ispod majice","Ti znaš kakva je to knjiga?","Da znam da si naslednica bio sam stalno kod vas iako se ti toga ne sećaš,ali nisam znao da si prva naslednica"-rekao je zbunjenim tonom,"Čekaj kako to misliš stalno si bio kod nas ja sam te tek juče upoznala?","Duga priča ispričaću ti jednom,zanima me gde si krenula sa tom knjigom?","Pođi samnom i videćeš","U redu" Danijel je čekao na oko 10-ak metara od hotela sa zbunjenim licem jer sam povela Stefana"Ema dovela si Stefana kao prvu otkud on ovde zar nam on nije bio vodič muzeja danas???","Polako,kao prvo on zna za nas,kao drugo on je porodični prijatelj,kao treće on radi kao recepcioner u ovom hotelu","Čekaj malo nisi mi rekla da ti je prijatelj jedan od naslednika???","Da on je prvi naslednik kao i ja ima ih još troje,ali ne znamo ko su,a sad kako sam ja zaboravila da si ti stalno dolazio kod nas kući???,"Pa ovako ja sam zapravo tvoj čuvar,i stariji sam nego što izgledam zapravo imam 25 godina","Dobro to sam mogla da pretpostavim","Ovako,ti si imala 5 godina bila si jako malo ja sam počeo da dolazim kod vas jer me je tvoja mama pozvala verovala mi je i zamolila da te čuvam i da budem stalno blizu tebe što sam joj ja i obećao,svaki dan sam te nadgledao i igrao se sa tobom,pričala si mi sve svoje tajne koje su bile toliko slatke da sam se radosno smejao svakoj koju si mi ispričala,vezala si se za mene,ali nisi znala ko si i šta si i onda kada sam ja napunio 17 godina ti si mi za rođendan poklonila da večno živim i da budem zauvek mlad tako što si me poljubila..."-primetila sam malo napetu situaciju dok je to pričao,"Čekaj malo ja sam te poljubila...u usta??!"to sam izgovorila dok sam primetila neprijatnost i smeh na njegovom licu,"Jesi",Danijel me je čudno pogledao i nisam mogla da primetim šta misli,"Zatim sam ja ostao u čudu,ali nisam ništa rekao da te ne bi povredio imala si samo 8 godina i ne znam zašto si to uradila tj kako si to uradila,na ruci sam primetio da se pojavio znak beskonačnosti koji je ubrzo nestao tad sam shvatio da si me tim poljupcem učinila besmrtnim"- to je čudno nisam znala da imam sposobnost za to,a što je najčudnije nemam pojma zašto sam ga poljubila?!,"Da li je moja mama saznala da sam te poljubila?","Nije,ali nije to jedini put da smo se ljubili sve ostalo što te bude zanimalo pitaj me,ali nekom drugom prilikom"-nasmejao se slatkim osmehom,a ja sam vidno prebledela što su čak oboje primetili.Par minuta je bila tišina,ali sam ja odlučila da je prekinem...