Izgubljeni Grad

Novo saznje i početak misije

...

Počeli smo prelistaviti knjigu i naišli na stranu na kojoj piše

"Moći naslednika"
"Naslednici imaju velike moći predodređeni su za nastavak misije onoga što njihovi preci nisu uspeli,imaju moći telepatije,menjanje vremena raspoloženjem,kontrolisanje ljudi,veštičarenje,i još mnoge moći koje će tek sami da otkriju"vidi se da je ovo pisao neko iz davnih vremena tako su obično složene reči,ali svakako će nam koristiti,"O kakvoj misiji se radi?"-sa malo strpljenja upitao je Danijel,"Čekaj ima još"

"Misija koju naslednici moraju da završe umesto nas je da pronađu izgubljeni grad,ali to je samo početak,samo jedna od mnogo stvari koje treba da urade...","Izgubljeni grad,mislim da znam nešto o tome"-tiho je uzviknuo Stefan,"Reci nam šta znaš","Ne znam pre koliko godina se desilo,Srednjoškolci jedne najobičnije škole su išli na ekskurziju bili su poslednja godina,ali dok su čekali autobus odjednom je sunce prekrilo crni mesec koji je posle par sekundi nestalo,tada su bili poslednja godina srednje,putovali su i kada su stigli sve im je bilo jako čudno jer su dospeli u svoj grad,ali međutim nikog nije bilo čak ni njihovih porodica,neki su pokušali da zovu svoje roditelje,ali nisu mogli da ih dobiju na telefone,neki su počeli da paniče zatim su na zidu crkve primetili neki naslikani znak sa crvenim sprejom,ali nisu znali da taj znak nije postojao kada su živeli u svom gradu.Osvanulo im je jutro i krenuli su da istražuju i shvatili da nema puta oko njih i da su tu zarobljeni,sve je izgledalo kao njihov dom čak su i prodavnice bile pune,ali nisu smeli da troše mnogo hrane zbog toga što nisu imali velike zalihe,ali nisu ni znali kada će se vratiti svojim kućama,svakim danom su pokušavali održati balans,ali kada im je pod nepoznatim okolnostima ubijena jedina osoba koja ih je držala na okupu i sve pod kontrolom,sve je ostalo na učenicima koji više nisu marili za pravila ili bilo šta drugo,sestra od te što je ubijena preuzela je brigu o ostalima,ali pošto su je nameravali ubiti imala je obezbeđenje. Prošlo im je skoro godinu dana od kad su tamo i taj dan su videli isti onaj mesec koji je prekrio sunce kao i pre polaska na ekskurziju istražili su i shvatili su da su u sasvim drugom univerzumu,to su bar oni tako mislili,postojala je šansa da se vrate kući iz tog izgubljenog grada,ali na kraju nisu našli način da se vrate kućama,prošlo je mnogo godina od tada svi su imali decu i unuke,taj grad je bio mesto gde su svi oni živeli,ali ne znam kako su opstali i kako su stvarali hranu i niko nikada više nije čuo za njih pa ni njihovi roditelji koji su mislili da su ih izgubili zauvek"-Danijel i ja nismo imali reči pa smo ćutali pet minuta,ali sam ja postavila pitanje,"Zašto mislim da znaš kako se zove izgubljeni grad?","Ne znam,ali postoji mogućnost da saznam pa ću da vam javim,sada moram ići jer imam mnogo posla vidimo se društvo"izgovorio je to,a zatim se ustao i otišao.Ostali smo samo nas dvoje sedeli smo par minuta u tišini,a zatim sam prvo progovorila,"Hej znam da je sve ovo suludo i da još moramo da nađemo onog lika iz muzeja i da saznamo još mnogo stvari,ali ostalo nam je još 8 dana ekskurzije i treba bar malo da se zabavimo","Upravu si oboje smo već preumorni od svega ovoga trebali bi da se odmorimo"-polako je ustajo i kretao u hotel,ali sam ga ja zaustavila,"Čekaj...ajde da odemo negde ne znam da pričamo o normalnim stvarima i da se normalno družimo","Zapravo si upravu prošlo je mnogo vremena od kad nismo pričali o normalnim stvarima","Odlično pođi za mnom ima jedan odličan kafić u Riverdejlu bar mi je tako Ana rekla zove se Pop's i radi 24h","Mislim da znam za to mesto David i Luka su spominjali taj kafić tačnije pizzerija ,ili nešto slično.

...

Otišli smo do tog kafića ili pizzerije šta li je već,i stvarno nalazio se tamo gde je rekla Ana,ušli smo unutra svidelo mi se mesto od ulaza sa leve i desne strane imaju stolovi i klupe ali sve u crvenom kožnom materijalu ima jubox mašinu kao i razne slatkiše na pultu,bio je jedan mladić za pultom koji mi je od nekuda veoma poznat,ali ne znam odakle,seli smo za drugi sto do vrata sa leve strane i čekali da poručimo došao je iati taj momak imao je kratku crnu kosu,kestenjasto smeđe oči poprilično mišićav,ali ne preterano,prvo je gledao par sekundi u moje oči,a zatim nežnim glasom upitao"Izvolite","Meni jednu srednju kolu i srednju pizzu sa šunkom"-reče Danijel gledajući u onaj meni dok sam ja bila zamišljena,ali me je trgao glas tog momka"Šta želi da poruči mlada dama?"-uz to mi je uputio jedan lep i topao osmeh,"Ja ću jednu veću kolu i jednu veću pizzu sa kobasicom i feferonima"-primetila sam osmeh na licu tog momka kao i zbunjenu Danijelovu facu,"U redu,ubrzo će biti gotova porudžbina"-okrenuo se uputivši mi još jedan topao osmeh,a potom otišao."Halo zemlja zove Emu"-odjednom sam se trgla i videla Danijela da se smeje,"Šta je smešno?","Ništa" ubrzo je stigla i narudžbina"Izvoli","Hvala"-zahvalio se Danijel,"Izvoli gospođice"-ovog puta su mu oči zasijale pogledao me je u oči,a zatim otišao"Počeli smo da jedemo kada sam primetila da je onaj momak krišom iza pulta uzeo knjigu onakvu kakvu ja imam mora da je jedan od naslednika."Danijele pogledaj onaj momak ima knjigu koja je ista kao naša on je sigurno naslednik","Ipak je dobro što smo došli ovde","Sedi tu,ja ću ovo srediti","Dobro,".Krenula sam ka pultu da zatražim još jednu pizzu tj da pogledam malo izbliza tu knjigu.Što sam se više približavala videla sam da je to ta knjiga,samo nerazumem zašto je u kafiću čita mogao bi neko da ga vidi."Izvini mogu li dobiti još jednu malo pizzu za mog druga","Za druga...naravno","Izvini kako se zoveš?","Zovem se Džejms,kako se ti zoveš ako smem znati?","Zovem se Ema","Imaš lepo ime","Hvala,i tvoje je jako lepo ime","Hvala","Kakva je to knjiga,izgleda staro i lepo je ukrašena"-pravila sam se kao da ne znam za šta služi i kakva je to knjiga,"Ovaj...to je jako stara knjiga uglavnom nauka i fantazija"-osetila sam nervozu u njegovom glasu."Da li bih mogla da je vidim ja obožavam fantaziju i paranormalne stvari","Možeš,ali uglavnom sve što piše tu su mitovi legende i izmišljotine"-videla sam strah i osetila kako mu srce ubrzano kuca"Ja baš obožavam da čitam takve stvari,ali moj prijatelj ne voli takve stvari i misli da svako ko veruje u te legende da je lud i zato se pitam da li bih mogla ostati kad završiš sa poslom jer nikoga nema,a i ne želim da prijatelj pomisli da sam luda?","Svakako,nije problem"-otišla sam do stola i rekla Danijelu da mora da ide i da ću mu sve objasniti kasnije,"U redu iako mi ništa nije jasno","Objasniću ti sve kasnije,a ti me pokrivaj da neko ne bi primetio da me nema","U redu".U tom trenutku je Danijel pozvao Džejmsa da plati račun i otišao kako smo se dogovorili.

...

Prošlo je 10-ak minuta i Džejmsova smena se završila zaključao je vrata,a zatim doneo knjigu kad malo bolje pogledam drugačija je slova su dijamantska."Neverovatno nisam znala da postoji knjiga sa dijamantskim slovima","Pa sad znaš da postoji"-stvarno sam se iznenadila moram nešto više saznati,"Odakle ti ta knjiga i da li pripada tebi","Tu knjigu mi je dala majka to je zapravo samo knjiga legendi koju mi je mama pričala kada sam bio mali pa sam je hteo sačuvati za uspomenu"-znam da laže i dobro mu ide."Vidiš to je baš čudno,došla sam na ekskurziju u Riverdejl i upoznala te i saznala da si ti onog dana bio u muzeju,ali ne znam zašto?","Otkud ti to da sam ja bio u muzeju","Videla sam te"- tu mu je mqlo laknulo,ali je napet i vidi se sad ću da mu saspem sve u lice,ali na fin način."Samo znaš šteta bili bismo baš dobar tim,ali ti si odlučio da se kriješ","O čemu ti pričaš"nasmejala sam se,a potom uzela i prelistala knjigu bio je vidno zbunjen i sumnjičav u vezi mene"Zašto me tako gledaš samo se šalim","Ma znam nego sam se nešto zamislio,"- ne smem odma da otkrijem da znam šta je on umalo da mi je izletelo moram biti pažljivija sledećeg puta,"Ovaj hteo sam da te nešto pitam","Pitaj slobodno","Ti ne živiš u Riverdejlu barem te nisam ranije viđao?","Ovde sam na ekskurziji i već dva dana,a ostajemo još 8","Nadam se da će mo se viđati još,ipak malo je osoba koje veruju u fantaziju i legende"-nasmejali smo se na ovo jer ga u jednu ruku i razumem,"Koliko je sati?","23:00","Ja moram da idem primetiće da me nema u hotelu pa ću biti kažnjena","U redu,nadam se da se vidimo sutra","Vidimo se"-Na računu koji sam uzela kada sam izlazila videla sam broj telefona i poruku"Znam da si htela da ga tražiš,ali te je bilo sramota"-sada sam sigurna da je on jedan od nas.