Izgubljeni Grad

Da li me je to povredilo ili sam zla?

Krenula sam nožem kad sam videla Stefana samo sam osetila mržnju i bes i krenula na njega nožem,odjednom sam došla sebi i shvatila da sam ga posekla po ruci pogledala sam u svoje ruke i bilo je krvi n njima,pogledala sam u njega koji me je zbunjeno i uplašeno gledao,mrzim ga,ali ne želim da ga ubijem šta se dešava smnom???Pokušala sam da sakrijem da to nisam ja svesno u radila i izgleda je poverovao."Zašto si došao"-upitala sam najhladnije što sam mogla,"Zabrinuo sam se za tebe nisam mislio ono što sam rekao,samo sam bio ljut jer vidim da sa tobom nije nešto u redu a ti uporno govoriš da si dobro,a znam da nisi,i sad si me umalo ubila,znam da to nisi ti molim te reci mi šta se dešava sa tobom?"- ušla sam mu u misli i videla da se kaje čak i šta je sve mislio dok me je tražio,govori istinu,ali kao da mi nešto govori da mu neverujem i da je to samo još laži koje je on izgovorio,"Ako te zanima namerno sam te posekla,i dobro sam ja i ti si taj kome nije dobro,i ako mi dopustiš moram da idem da nađem ostale"-nije ništa rekao već je krenuo za mnom,dopustila sam da ide sa mnom i bez ijedne reči nastavila hodati,moja sujeta mi je govorila sve ono za šta ja nisam imala hrabrosti da priznam samoj sebi,možda je upravu on je lažov,nikad mu nisam ništa značila!Onda samu sebe pitam da li me je to povredilo ili sam zla? To pitanje mi stalno odzvanja u glavi. Neke stvari bolje da ostanu nerazjašnjene jer istina zna da zaboli...

2h kasnije...

Hodamo još uvek,ostali su stigli do Riverdejla i odmaraju,ali u jednom tajnom skrovištu da ih ne bi pronašli,treba mi još najmanje 5h da stignem do Riverdejla,ne koristim svoje moći jer će nam tako ući u trag,da kad smo kod "NAS" Stefan idalje tiho hoda iza mene,neusuđuje se ništa da mi kaže,možda je tako i bolje,ali to nije potrajalo zadugo,"Ema stani!","Šta je bilo?"-upitala sam besno i arogantno,"Pada mrak 20:30h je sad"-rekao je pomalo nerzumljivim tonom,kao da nije želeo da shvatim sa kojom emocijom mi se obratio,"Dobro ti ostani,a ja idem dalje!","Ne!Ema istog trena stani!"-stala sam okrenuvši se prema njemu na udaljenosti od jedan metar,"Zna..."-teo je reći,ali sam predpostavila šta želi da kaže pa sam samo skrenula sa teme,"U redu prenoći ću ovde!"-ali ovog puta veoma hladno i odbojno,"Dobro,onda vidiš li onu šumu e tamo ima jedna livada u centru šume, neće moći da nas prate ili da nam uđu u trag,prati me"-Nemam nameru da pitam odakle on zna da tamo ima ta livada,ali nešto mi je sumljiv moram biti na oprezu ko zna šta on namerava.

|Stefan p.o.v.|

Krenli smo prema centru šume tj livadi,ali ne mogu da mi iziđu njene reči iz glave,ona me je stvarno zamrzela osetio sam toliku hladnoću u njenom glasu kao i emocijama dok je pričala samnom,a aura joj je tamna poput najcrnjeg zla,mislio sam da samo glumi da je nije povredilo,ali stvarno nešto se promenilo kod nje i to na loše,nisam razmišljao šta pričam,mislim da se polako ali sigurno udaljava od mene,šta sam joj učinio,toliko stvari je preuzela na sebe i brine o ostalima,i još je ja izvređam kao da je neko malo derište koje ne zna da se stara o sebi,a ona to nije iako ima samo 16 godina,brine se za sve,ona je naš vođa,ja sam ispao velika budala i moram sve ovo da ispravim.

|Ema p.o.v.|

Još malo pa smo stigli,on je u svojim mislima,ali ipak fokusiran na okolinu,samo sam oprezna jer možda je sve ovo zamka,mrzim ga i to je istina, odjednom kao grom iz vedra neba izusti,"Evo nas","Pa,dobro bar je morno ovde,ako ništa drugo"-izgovorila sam sebi u bradu arogantno,ali me je čuo,legla sam na travu,a on je legao na dva metra od mene,gledala sam u nebo puno zvezda ,bila je tišina,ali on je prwkinuo tišinu,"Hej,ne moraš da mi veruješ,ali nisam stvarno mislio sve ono što sam rekao,samo me je iznerviralo jer si krila da nešto nije u redu sa tobom,uvek si mi značila voleo sam te bila si moja mala najbolja drugrica i moj mali anđeo"-u tom trenutku sam htela nešto da kažem,ali nisam mogla da kontrolišem svoje emocije,i kao da me je nešto obuzelo rekla sam,"Nije me briga nikad mi ništa nisi značio,samo si bio moj čuvar i ništa više"-kao da sam rekla ovo najgorem neprijatelju,a čak nisam ni želela to da kažem,ali kao da neko drugi govori na moja usta,"Zašto lažeš,znam da sam ti bio najbolji drug,igrali smo se zajedno,pevali smejali,čak si mi i rekla da sam jedina osoba koju smatraš za najboljeg druga!"-pričao je povišenim tonom,ali se nije derao na mene,i opet me nešto tera ono što ne želim,ali zapravo želim da kažem,"I ti si mi verovao,to sam rekla dok sam bila mala i dok smo se stalno družili,ali onda sam porasla i shvatila ko si mi zapravo ti i da se sve menja sa vremenom osobe,stvari,prijateljstva,tako sam ja uvidela da si ti samo deo prošlosti i prijatelj koji je bio tu u prošlosti,ali u sadašnjosti nema mesta za tog prijatelja, koji je za mene samo stranac kojeg nikad nisam poznavala i prijatelj kojeg ću da izbrišem iz svog života"-ustala sam sa trave i pogledala u njega oči su mu se caklile,tuga je prevladavala njim i samo je ćutao,dok se meni srce počelo parati jer sam ga povredila,ali onda kao da se nešto promenilo,bila sam nekako srećna što sam videla tugu u njegovim očima,a on je rekao,"Dobro onda sam ću da izađem iz tvog života jer si mi već dosadila svojim kretenskim stavom,ionako si nepromišljena i praviš se pametna,a zapravo ne znaš ništa,ne možeš čak ni sama da se boriš !-povisivao je ton sve više,a umeni je nešto puklo na te reči sam imala želju da ga ubijem i uhvatila ga za vrat bacivši ga na travu,"Pazi šta pričaš,ako mi još jednom staneš na crtu ubiću te bez razmišljanja!!!"

|Stefan p.o.v.|

Rekao sam joj sve to iz nekog prezira i povređene sujete,ona se u sekundi promenila i došla do mene bacivši me na travu stežući me za vrat,pogled joj se promenio oči su joj svetlile najmračnijom i najtamnijom bojom crne rekavši mi,"Pazi šta pričaš,ako mi još jednom staneš na crtu ubiću te bez razmišljanja!!!"-Ona...govori istinu! Stvarno bi me ubila bez razmišljanja!Šta joj se dešava i zašto me je toliko zamrzela???Pustila me je gledajući me čudno,a potom sela na travu držeći se rukama za glavu pa je izgovorila,"Polazi moramo se vratiti pre jutra!"-krenuo sam sa njom jer ne želim da je puštam samu u takvom stanju.

|Ema p.o.v.|

Jaka glavobolja se počela javljati kad sam shvatila da se krećem i da je Stefan iza mene,nije mi bilo jasno gde idemo trebali smo ostati do ujutru tamo,zapravo bili smo tamo samo pet minuta,u tom trenu sve je počelo da mi se muti i glasovi su odzvanjali u glavi,...Vreme je...