Ponovni susret

6 1 0
                                    

Dobro je i Marko se probudio,uplašila sam se da se neće probuditi,"Ema jesi li dobro?"-upitao me je,"Jesam,a ti?","Da samo me malo bole kosti"-rekao je uz osmeh,"Možda nije trenutak da te ovo pitam,ali kako si ti postao princ mora i odkud ti u onom svetu?,"Ako misliš da li sam umro,nisam,a nije ni niko od nas,svi u svakom carstvu pa i u nebeskom carstvu smo živi,ali je to više kao drugi svet,i zato na ovome prestajemo da živimo,tojest mi smo živi,ali u drugim svetovima,a ovde se smatramo mrtvima jer naša tela budu kako bi to rekao u inkarnatoru,ali izgledamo mrtvi,ali ipak naše telo živi jer je naš duh u njemu iako smo u drugom svetu","Čekaj znači mi nismo mrtvi?","Upravo tako","I možemo kad poželimo da se vratimo na zemlju,i budemo sasvim normalni?","E pa sad koliko bi bilo normalno 'umreti i vratiti se',po mišljenju zemljana?-rekao je iz blagi smešak,"Da upravu si zvuči suludo"

|Stefan p.o.v.|

"Hej! Ne gađajte se hranom!-viknuo sam uz veliki osmeh,ali potom su mi Danijel i Džejms bacili krompir pire u lice,"E sad će te videti"-poleo sam i ja njih gađati,ali onda je ušla Sara,"Ponašate se ko deca od dve godine"-rekla je smejući se,"O jel se vi to opet glupirate","Filipe,Noa!"-svi smo ih zagrlili nismo ih videli tri godine,"Pa jeste li nas se setili?"upitali smo Sara,Džejms i ja,"Imali smo neka posla ali sad smo konačno došli"-rekli su vidno srećni jer su sa nama,"A mi na nas ste zaboravili?",Nema šanse Leo i Nik,gde ste ljudi nismo se videli pet godina"-ukratko Filip i Noa su otišli na koledž iako izgledaju kao tinejdžeri od 17 godina,vratili su se posle tri godine,Leo i Nik su se zaposlili pre pet godina u FBI -U u Los Anđelesu, Kaliforniji,i sad su napokon tu,"I još samo falie...","Klaus i Alex,mi smo i ovde smo","De ste ljudi nismo se videli skoro dve godine"-pričali smo i smejali se svojim dogodovštinama sa njihovih putovanja i razdvojenih života bilo nam je lepo...

|Ema p.o.v.|

Hodali smo tako i shvatila sam da se grad totalno promenio za 10 godina,ubrzo smo se približavali kući koja je bekada bila naš dom,videla sam ih nisu se uopšte promenili kao da su živeli svako svoj život i tek sad se ponovo okupili,"Svi su na okupu,želiš li da priđemo prozoru?,"Može"-rekla sam pa smo se približili prozoru kuće,oni su pričali i smejali se,bili su srećni,nisam smogla srca da im pokvarim tu radost,pa sam sa Markom gledala ih kroz prozor,"Predpostavljam da želiš odavde da ih gledaš?","Da"

|Stefan p.o.v.|

Svi smo se smejali i pričali,ali pažnju mi je privukao prozor,neko dvoje su tamo,ali ko i zašto su tamo,pokušaću da ih oslušnem,ali ih ne čujem baš najbolje,"Jesi li sigurna,došla si skroz ovde i sad ćeš da se držiš po strani"-taj glas mi je veoma poznat,ali odakle?,Moraćeš kad tad da se prestaneš sakrivati,moraš da im sve kažeš!"-čuo se samo muški glas ali kroz veoma tih šapat,izgleda nas špijunira neki dečko i neka devojka,taman kad se ustanem i odem napolje,nikoga nema kako je iko mogao da pobegne za sekund?,"Hej Stefane,šta je bilo?"upitao je Džejms,"Ma ništa nešto mi se učinilo"-možda mi se samo spava pa čujem gluposti i izmišljene glasove...

|Luka p.o.v.|

Šetamo ulicama Riverdejla,a Eme nigde nema,ali naiđemo na nekakvu kući izgleda ih im devetoro unutra,Mateo će ući da se raspita,a mi ostali ćemo čekati ispred...

|Mateo p.o.v.|

Ulazim polako u kuću kako bi se raspitao,da li su možda videli Emu,jer sigurno su je videli u prolazu,pa mogu da mi kažu gde su ona i Marko otišli,"Zdravo!"-rekao sam kako bi me čuli,"Zdravo"-rekao je jedan lik,"Treba mi pomoć","U redu,reci pomoćičemo ti","Da li ste možda videli moju drugaricu ona odprilike malo niža od mene ima dugu braon kosu zelene oči,oko 16 godina?-šta mu je sav je prebledo?

|Stefan p.o.v.|

Nema šanse,to nije ona,ali baš tako je ona izgledala pre 11 godina!?,"Jel možeš da mi kažeš kako se zove?","Zove se Ema",oblio me je nekakav znoj kad je to rekao,"Jesi li okej?"-upitao me je,a potom sam,rekao"Jesam,i nisam je video","Dobro onda u svakom slučaju hvala"- rekavši to onda je otišao,"Ko je to bio?"-upitao me je Filip,"Niko,samo neki dečko koji nije odavde pa je pitao gde se nalazi najbliža prodavnica"-rekao sam,"Aha okej dođi počeo je film",hteo sam da izađem,ali njega već nije bilo,nema šanse,ali ne može da bude slučajnost,kao prvo ona je mrtva,kao drugo odakle on nju uopšte poznaje,da li je ona možda živa ili sam ja poludeo?

Izgubljeni GradWhere stories live. Discover now