Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 10-Školski Ples (Drugi Deo)

K-Ko si ti? - Rekla sam
Danijel, zovem se Danijel. Nemoj da se plašiš, znam da je sve ovo novo za tebe ali navićićeš se.
J-Ja, d-da, mislim čudno je...
Razumem te, u potpunosti. Sve će da bude u redu. Gledaj na mene kao na tvog asistenta. Neću te sada zbunjivati više, tu sam kad ti zatrebam. Srećan rođendan Saro...
Hvala...

Danijel se vratio u ogrlicu, i dalje mi je bilo prečudno, ali sam shvatila da sam morala da se naviknem. Ema i Baka su me iznenadile tortom i poklonima, ostatak noći, Ema i ja smo gledale filmove, ubrzo nakon toga smo zapale.

Probudio nas je zrak sunca, Ema i ja smo se probudile kasno, jer smo sinoć zapale kasno.
- Tek ste se sad probudile? - Rekla je baka
-Sinoć nismo baš mnogo spavale bako.
-Ajde silazite dole da jedete, treba da se spremite za ples večeras.
-O Bože! Totalno sam zaboravila! Imam zakazano kod frizera! - Rekla je Ema.
-Hahahah, smiri se! Imamo vremena.

Sišle smo niz stepenice i otišle da jedemo, zatim smo brzo otrčale da se obučemo i odemo kod frizera. Nakon par sati sređivanja kod frizera i šminkera, stigle smo kući da obučemo naše haljine.
Emina haljina je bila crvena, i bila je malo kraća od moje, ali bila je prelepa. Šminka nam se slagala sa haljinama naravno.
Došlo je vreme da odemo u plesnu salu. Bilo je puno ljudi, u prelepoj odeći. Pomislila sam da ovo neće biti toliko loše.

Ema i ja smo sedele pored šanka i ćaskale, ples je prošao bolje nego što sam mislila. Ema je bila proglašena za kraljicu večeri, i bilo mi je jako drago zbog toga. Svi smo aplaudirali kafa je Ema otišla na binu. U tom trenutku, sala je krenula da se trese kao luda.
Šta se dešava?-Rekla je Ema
Karolina... - Rekla sam

Awww... Zašto vrištite? Pa zabava je tek počela.- Rekla je to sa zlim smeškom na njenom licu.
U tom trenutku sam znala šta je tražila. Mene....
Na trenutak sam pomislila da je sama, ali u tada, iza nje se pojavila grupa ljudi. I nakon toga sve što je rekla bilo je: "Pronađite je! "

Ljudi su krenuli da trče u sali, ne znajući šta da rade. Tada, neko me je uhvatio za ruku i počeo da me vuče. Bez razmišljanja bacila sam vatrenu kuglu na njega i krenula da trčim.

A zatim osetila sam nečiju ruku na mojoj koja me je povukla u stranu, u trenutku kada sam želela da se odbranim i da nešto kažem, on me je zaustavio.
-Ej,ej, polako, ja sam... - Rekao je to stavivši prst preko mojih usana.
-A-Aleksandre? To si ti?
-Pa ko drugi crvena?- Namignuo mi je
-Crvena? Neki novi nadimak?
-Zašto? Ne dopada ti se?
-N-Ne, ovaj ne znam, v-valjda mi ne smeta...
-Aha...Ajde sad da smislimo kako da te izbavimo odavde.
-Ti to meni pomažeš?
-Pa moram, u suprotnom bi me tvoja baba ubila.

Grupa momaka je napala Aleksandra, a jedan je držao mene. Aleksandar je, nekim čudom uspeo da ih prevaziđe, a ja sam pokušala čarolijom da odbijem čoveka koji me je uhvatio.
-Saro trči!- Rekao je Aleksandar, udarivši lika iza mene.

Trčala sam ka izlazu ali tada, Karolina mi je sprečila put...
-Awww crvena... Zar si mislila da ću te pustiti. - Bacila je čaroliju, odgurnuvši mene na sto. -Predaj mi moći mala veštice! Ako ne želiš milom, onda ćeš silom!
Nikada! - Rekla sam joj bacivši vatrenu kuglu na nju.
Dok sam se ja borila sa njom, Aleksandar i Ema su se borili sa njenom ekipom. Nakon nekoliko čini, ostavila sam Katolinu u nesvesti.

Dobro si? - Pitao me je
-Jesam... Zahvaljujući tebi...
-Samo sam radio ono što moram...
-Nisi ti ništa morao, mogao si da me ostaviš tamo da se borim sama ali nisi. Hvala ti...
-Srećan rođendan crvena...
Rekao je to, a zatim se polako odvezao nazad...

-Kakav je plan? - Pitali su Karolinu.
-Kako bi joj uzeli moći, ucenićemo me je.
-Ali ona neće dati svoje moći ni po koju cenu.
-O hoće...
-Kako?
-Uzećemo joj ono najdragocenije...
.
.
.
.