Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 18.

Gledali smo se tako nekih 2 minuta dok se ja nisam okrenula i htela da krenem, a on me je opet povukao k sebi, imala sam osećaj kao da mi je srce preskočilo otkucaj "Zašto ideš sad?" - Pitao me je držeći za ruku. "Pa čeka me Ema, a i sigurna sam da i ti imaš nešto da radiš."  "Nisam to reka-" U trenutku kada je Aleksandar hteo da odgovori, Ema i Džejk su krenuli da nas gađaju snežnim kuglama. "Ej bre šta radite to?" - Rekla sam. "Zabavljamo se, što?" - Odgovorila je.
"Kao neka deca ste" - Rekao je Aleksandar. A zatim ga je Džejk pogodio pravo u lice. "E sad ćeš da vidiš" - Aleksandar je napravio kuglu i brzo krenuo da ih gađa. "Amm crvena? Može mala pomoć ovde?" - Pitao je. "Ne." - Rekla sam smejajući se. "Oh, znači tako?" - Pitao je. "Epa u tom slučaju-" Krenuo je i mene da gađa smejajući se. "Loš izbor crvena" - Reko je. "To ćemo još da vidimo" - Odgovorila sam i krenula da ga gađam što sam brže mogla, Aleksandar je napravio jednu veliku kuglu, a ja sam samo počela da trčim dok me je on jurio smejući se, Ema je uzela telefon i krenula da nas snima. Aleksandar me je svojom brzinom dostigao i stao ispred mene a ja sam se saplela i pala a samim tim i on sa mnom. "Ups" - Rekla sam. A on se samo nasmejao i uhvatio priliku da me pogodi tačno u lice, lice  mi je bilo puno snega, izgledala sam presmešno. On je krenuo neprestano da se smeje. "Imaš nešto malo na licu" - Rekao je.
"Kakav si ti idiot" - Rekla sam smejajući se a zatim sam zgrabila sneg i uzvratila mu a onda krenula da trčim. On me je sustigao, povukao i zajedno smo pali u sneg, dok su se Ema i Džejk ludo smejali. Bili smo tako približeni jedno drugom lica su nam bila par centimetara udaljena jedno od drugog opet mi je bilo neprijatno i ustala sam, skrenuvši pogled. "Zašto opet bežiš..?" - Pitao me je. "Ne bežim..."-Odgovirila sam.
"Aha, a ja sam ćorav pa ne vidim, nećeš čak ni da me pogledaš." - Rekao je.
"Aleksandre, nije tako..."-Rekla sam.
"Nije li? Zato što i dalje izbegavaš da me pogledaš" - Rekao je.
"Aleksandre ja-" "Saro,kako možeš da pričaš sa mnom a da me ni ne pogledaš? Ne razumem te." - Pitao je, prekinuvši me.
Podigla sam glavu i pogledala ga.
"Zašto to radiš Saro?" - Pitao me je.
Ja sam ga samo gledala i ćutala.
"Tako sam i mislio" - Rekao je, okrenuo se i otišao.
"Aleksandre stani..." Rekla sam, ali bilo je kasno, on je već otišao....
Džejk je otrčao za njim a ja sam se vratila kod Eme sa suzama u očima.
"Saro, pa šta je bilo?" - Pitala je.
"Ja sam budala Ema... Teška budala" - Rekla sam.
"Saro.... Ne govori tako...Šta se desilo" - Pitala je.
"Nisam smela da ga pogledam, nisam smela da mu kažem, nisam mogla..." - Rekla sam.
"Saro... Pa zar ne vidiš da mu je žao što nisi rekla, hteo je da mu kažeš.." - Rekla je.
"Zašto uvek ja ispadnem debil..."-Govorila sam.
"Slušaj, moraš da mu kažeš večeras na žurci" - Rekla je
"Kako da izvedem to?"-Pitala sam.
"Moraćeš nekako, vidiš da mu nije sve jedno" - Rekla je.
"Znam... " - Rekla sam. "Saro, sve sto on od tebe trazi je da ga ne ignorises, da ne bezis."-Rekla je.  " Dobro, pokusacu..."-Rekla sam. 

Nakon mog razgovora sa Emom, doslo je vreme da idemo do restorana u blizini da rucamo,Aleksandra, ko zna gde je bio, ali nisam ni ocekivala da se pojavi,nisam znala kako da izvedem to, zvucalo je skoro nemoguce, kad god mi bude previse blizu, ne znam kako da se ponasam, sva se nekako pogubim i ne znam sta da kazem, a uostalom, ako mu ne kazem vise nikad ne bi progovorio sa mnom. Boze, da mi je neko rekao da ce da mi se svidja Aleksandar, onaj Aleksandar mog prvog dana skole, ne bih mu verovala. Ali, iskreno, mislim da se promenio, u stvari sigurna sam, nije vise tako hladan...Ali kao da i on ima nesto a ne zeli da mi kaze, imam osecaj kao da oseca neku obavezu da pazi na mene ili nesto slicno...Ne znam stvarno, previse mi je sve ovo, samo zelim da mi oprosti sa ono malopre....Posle restorana smo smo se opet vratili u skijaski park, Ema i ja smo otisle da klizamo, nisam mogla da prestanem da razmisljam o njemu, bilo je tesko posle situacije, Ema je nakako pokusavala da me oraspolozi, ali nije bas mnogo islo. U skijaskom parku smo sedeli do 19h, a onda smo se vratili do hotela da se spremimo za zurku koja je pocinjala u 21h. Plasila sam se da se mozda nece pojaviti...

Aleksandrov POV

Vratio sam se u hotel i razmisljao, zasto me je tako dotaklo njeno ponasanje, ni meni nije bilo jasno, bio sam previse grub, verovatno sam je povredio i verovatno previse razmislja o tome, covece kakav sam kreten.Dosao je Dzejk i krenuo da prica o nekakvoj zurci, da budem iskren, razmisljao sam da ne odem,jer sigurno ni Sari ne bi bilo sve jedno da me vidi,ali Dzejk me je nekako ubedio...

Sarin POV

Spremila sam se, nista specijalno, stavila malo jacu sminku i pokusavala psihicki da se pripremim jer sam znala sta me ceka.Nisam cak ni bila sigurna da li ce da se pojavi, jer je sigurno bio uznemiren i nije hteo da me vidi. Cekala sam Emu da se spremi pa da krenemo, nisam trazila od nje da pita Dzejka da li ce Aleksandar da dodje jer bi to vec mozda bilo previse, mozda bi se Aleksandar naljutio na Dzejka i onda bi opet sve ja upropastila naravno. Ema se spremila a zatim smo sisle u salu, bila je velika guzva, puno ljudi, glasna muzika, i dosta hrane. Pomislila sam, mozda ga cak ni necu videti od ovolike guzve. Ema i ja smo otisle do stola da uzmemo po neko pice i onda smo stajale i caskale sve dok mi Ema nije rekla da je Aleksandar usao u salu...Tu mi je srce preskocilo otkucaj, znala sam da sam morala da razgovaram sa njim, i nisam znala kako a Ema me je podrila. "Ajde...znam da mozes''-Rekla je. Dzejk je stao pored Eme, oni su razgovarali a ja sam stala ispred Aleksandra. "Saro..."-Rekao je.Stajala sam tu i pokusavala da kazem nesto ali ni jednu rec nisam mogla da izgovorim, pa sam bez ikakvog razmisljanja priblizila i poljubila ga...Nisam mogla da verujem da sam upravo to uradila, na sred sale, pred svima, bez ikakvog razmisljala. A onda kada sam se povukla morala sam nesto da kazem "O-ovaj, izvini, nisam razmislja-" A onda me je on u sred recenice prekinuo uzvrativsi mi poljubac...