Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 20.

"Lijana?!"-Rekla sam sokirano. Da,to sam ja...-Rekla je.

"Ali, mislila sam da si mrtva!"-Rekla sam.

"Znaci to ti je Silvija rekla...Hajde podjite sa mnom do moje kuce, da vam lepo objasnim."-Rekla je.  Posli smo za njom do njene kuce.Bila je sakrivena u nekoj sumi dalje od grada.Unutra je bilo puno knjiga kao i u njenoj staroj kuci, raznih kristala, sveca, bilo je poprilicno slicno njenoj kuci u kojoj baka i ja zivimo. A zatim sam je upitala:

"Ali,zasto bi me lagala za tako nesto?"-Rekla sam.

"Verovatno zato sto je i dalje ljuta na mene..."-Rekla je Lijana.

"Ljuta?Na tebe?Zasto?"-Pitala sam zacudjeno.

"Duga je to prica,tvoja baka i ja smo se davno posvadjale..."-Rekla je.

"Sta?Pa zbog cega?Kako ste mogle toliko da se posvadjate da niste pricale vise od 17 godina?"-Pitala sam.

"Sve cu da objasnim,sedi."-Rekla je.

"Aleksandre,da li bi ti smetalo ako bih te zamolila da nas ostavis malo same da razgovaramo"-Pitala sam ga.

"Naravno da ne,razgovarajte."-Rekao je.

Aleksandar je izasao iz sobe a zatim smo Lijana i ja sele da razgovaramo.

"Dakle,sve je pocelo tako sto smo Silvija i ja izgubile nase roditelje, zivele smo same u jednoj kuci u Los Angeles-u, i jednog dana...Silvija je nekako bila povucena, retko bi pricala sa mnom, zakljucala bi se u svoju sobu i ceo dan pisala nesto, zatim je pocela cesto da izlazi iz kuce, bez da mi bilo sta kaze,a onda bi se kuci vracala  kasno. Meni je tu sve bilo malo sumnjivo, ali sam pokusavala da ubedim sebe da je to bilo samo zbog gubitka roditelja.Onda, kada se malo opustila, pocela je da dovodi jednog mladica iz njene skole, govorila mi je kako je on bio njen najbolji prijatelj, a ja sam se s vremenom na vreme zaljubila u njega, ali nisam smela da kazem, a onda je proslo  nekoliko godina od kad sam ja cutala o mojoj ljubavi prema njemu.I jednog dana. Silvija je rekla da ce sa njim ici na neko putovanje da on njoj pokaze gde je odrastao, i tamo su ostali duze nego sto sam mislila...ispostavilo se da je on bio vampir...ali Silvija nije marila, zaljubila se u njega i rekla mi je da je bila zaljubljena u njega, i kasnije, oni su se tajno vencali...ali on ju je zamolio da ona cuti i da ne prica nikome, cak ni meni, i ona je naravno cutala.Nakon nekoliko meseci, kada su se vratili iz njegovog rodnog kraja, Silvija se pretvarala kao da se nista nije dogodilo, cak mi je i rekla da se ohladila...Jednog jutra, dok je bila u gradu, mladic je dosao u kucu, i ja sam mislila da je trazio Silviju, ali tada je rekao da je trazio mene.Ja sam bila u cudu, i tada, izjavio mi je ljubav i poljubio me, tada sam bila presrecna, mislila sam da konacno ne moram vise da krijem svoja osecanja prema njemu, i onda...naisla je Silvija, puna suza u ocima, krenula je da vristi i da place, da se dere i meni i njemu.Ja sam bila zacudjena, nisam imala pojma zasto se ona tako potresla zbog toga, onda je iz besa i kroz plac ispricala kako se ona udala za njega, kako je trudna i kako ceka njegovo dete. Osecala sam se uzasno, nisam mogla da verujem da je to moglo da se desi, nisam nista od toga znala zato sto ona  nista nije rekla. Silvija je toliko "pukla "od besa da je i mene i njega izbacila iz kuce, i tako smo se ona i ja razdvojile..."

Slusala sam Lijanu i nisam mogla da verujem svojim usima,pogodila me je njihova prica...a i to sto me je baka sve godine lagala...I da je moj deka bio prevarant i obe ih je neizbezno povredio, i on ih je razdvojio.Priblizila sam se Lijani i zagrlila je. "Stvarno mi je zao sto se sve to dogodilo.."

"Nisi ti kriva duso..."-Rekla je.

"Morate da se pomirite!"-Rekla sam.

"Tesko da ce se to dogoditi..."-Rekla je.

"Ali, nije u redu da zivite u lazima citavog zivota!"-Rekla sam.

"Znam, ali ne znam kako je moguce da mi ona oprosti..."-Rekla je.

"Doslo je do nesporazuma!Objasnicemo joj sve, nemoj da brines."-Rekla sam.

"U redu...valjda mozemo da pokusamo..."-Rekla je.

"Nego...gde je sada deka..?"-Pitala sam.

"Niko ne zna...mozda se vratio u svoj rodni kraj..."-Rekla je.

"A kako se zvao?"-Pitala sam.

"Artur..."-Rekla je.

"Nego dosta o njemu...kako si ti?Kako su tvoji roditelji?"-Pitala je.

"Nisu sa mnom...umrli su..."-Rekla sam.

"Duso, izvini!Nisam znala..."-Rekla je.

"U redu je...Umrli su kad sam bila bas mala, od tad me baka odgaja..."-Rekla sam.

"A da li si oduvek znala da si vestica?"-Pitala je.

"Ne,saznala sam nedavno..."-Rekla sam.

"I kako ti ide?"-Pitala je.

"Poprilicno dobro napredujem, savladala sam mnogo toga,ali crveni mesec se blizi...a Karolina je nepredvidiva..."-Rekla sam...

"Pobedices je...jaka si..Uostalom, ja sam tu, sada imas jos jednu vrhovnu vesticu pored tebe, uvek cu biti tu da ti pomognem."-Rekla je.

"Kako to mislis jos jednu?"-Pitala sam.

"Tvoja baka je jedna od vrhovnih"-Rekla je.

"Cekaj...Onda to znaci da je ona postavila zakone o vesticama?"-Rekla sam.

"Ne sve...postavila je nekoliko."-Rekla je.

"Kao na primer?"-Pitala sam.

"Smrtno neprijateljstvo izmedju vampira i vestica"-Rekla je.

"Sta?!To je njen zakon?"-Rekla sam.

"Tako je, taj zakon je postavljen u celom svetu, zbog situacije sa Arturom"-Rekla je.

"Ali,ja ne smem da joj kazem za Aleksandra i mene"-Rekla sam.

"Kad-tad ces morati...ali nadam se da ce razumeti...to sto je Artur bio takav ne znaci da su svi vampiri, ali to je tesko njoj da se objasni, on ju je previse povredio, pa je zakonom zabranila ljubav izmedju vampira i vestica"-Rekla je. 

"Sve je to mnogo uvrnuto, nisam znala da je sve moglo biti tako komplikovano..."-Rekla sam.

"Znam, tesko je da se sve to prihvati, ali s vremenom na vreme ce biti bolje..."-Rekla je.

"Lijana..."-Rekla sam.

"Da?"

"Zelim da podjes sa mnom u Los Angeles..."-Rekla sam. "Vreme je da se vase razmirice prekinu i da se pomirite, ne mogu da zivim s cinjenicom da ste se posvadjale zboj jednog velikog nesporazuma.Znam da nece  mozda odmah verovati ali moramo da joj kazemo, nije  u redu ni prema jednoj ni drugoj, odlazimo iz Aljaske za par dana, i poci ces  sa nama."-Rekla sam.

"U redu..."-Rekla je.

"I smem li da kazem Aleksandru, sigurna sam da i on brine..."-Pitala sam.

"Naravno, i dodji opet, zelim da nadoknadim sve ove godine.."-Rekla je.

"Naravno da cu doci, imamo mnogo toga da nadoknadimo"-Rekla sam.

Zagrlila sam je, pozdravila je, i izasla iz kuce. Gde me je Aleksandar cekao,  zatim sam mu objasnila sta se dogodilo...

.

.

.