Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 8- Karolina

Nakon izgovorenih reči devojka je misteriozno nestala. Baka je uletela u sobu, pokušavajući da dođe k sebi.
-Devojke! Dobro ste?
-Da, jesmo, ali, ko je to bio?
-Karolina...
-Karolina? Kako znaš za nju?
-Ona i njen brat su užasne osobe, ljubomorni su na Samers veštice, i godinama se trude da nam oduzmu moć. Saro, ti posedujem moć crvenog meseca. To je jedna od najjačih moći.
-Ali šta Karolina želi od mene?
-Želi da ti oduzme moći...
-Da mi oduzme moći?!
-Da, kada bude bio crveni mesec, tada su ti moći najjače, ali tada može da ti ih i uzme i možeš i ti njoj. Svaka čarolija dolazi sa nekom cenom.... A ova je najgora. Ako želiš da zadržiš moći, moraš da oduzmeš njene...
-Ali ja nisam dovoljno jaka!
-Vežbaćeš Saro, a i svakim danom si sve bolja i bolja, opusti se. Na tvoj 18. rođendan, dobićeš zaštitnika, on će ti pomagati, pored mene naravno.
-Ali šta ako je crveni mesec uskoro?!
-Saro, smiri se, crveni mesec je tek za 6 meseci, imamo dovoljno vremena...
-Ali šta ako me napadne do tada?
-Saro, jaka si, a i uostalom,nećemo dozvoliti da ti se bilo šta desi. Ajde sada se vratite u krevet, kasno je.

Baka je izašla iz sobe, a Ema i ja smo se vratile u krevet, od ovolikog stresa nismo mogle da zaspimo, pa smo razgovarale.
-Saro ne brini se, svi smo uz tebe, neće biti lako poraziti te, uostalom i imaš dovoljno vremena, a i dobićeš sopstvenog zaštitnika!
-Znam Ema, ali ne viđaš zle, opake veštice koje žele da ti oduzmu moći svaki dan. A što se tiče tog zaštitnika, ko zna kakav će on biti i koliko će mi pomoći.
-Kada ti je rođendan? - Pitala me je.
-Za dve nedelje...
-To je dobro! Dobićeš zaštitnika pre crvenog meseca!
-Da, ali se bojim da ne uspem.
-Uspećeš, sigurna sam.
-A šta je s tobom? - Pitala sam je.
-Kako to misliš šta je sa mnom?
-Pa ti si vučica, i mesec utiče na tebe, kako bi na tebe uticao crveni mesec?
-Postajemo jači, kao i vi veštice, i jednim ugrizom možemo da unesemo otrov u nečije telo, i posle nekog vremena ga ubijemo.
-To zvuči zastrašujuće.
-Znam, pričaj mi o tome, ali se trudim da tada ne izlazim iz kuće, pogotovo jer mesec može da preuzme kontrolu nadamnom... Hajde sada da spavamo, ne želim da se sutra probudim u podne.

Blago sam se nasmejala a zatim se vratila spavanju, i dalje nisam bila sasvim suočena sa činjenicom da sam tek počela sa veštičarenjem a da sam već imala protivnika. Ali me je to podstaklo da više vežbam.

Probudio nas je zrak sunca, a zatim je i baka ušla u sobu.
-Odlično! Budne ste! Napravila sam doručak, siđite kada se spremite. Oh, i Ema, ogrlica ti je spremna, čeka te dole, idem do jedne stare prijateljice. Ema, objasniću ti sve u kad se vratim, čuvajte se.

Ema i ja smo se spremile i sišle dole da jedemo. Nakon toga, videle smo ogrlicu na stolu koju je baka napravila. Imala je oblik vučje šape.
Ema je stavila ogrlicu,a ona je zasvetlela ljubičastim svetlom.

-Da li ovo treba da se desi? - Pitala me je.
-Mislim da treba, ista stvar se desila sa mnom kad sam je ja stavila, osim što je svetlo bilo plavo. Baka mi je rekla da je moja ogrlica zasvetlela jer je došla u dodir s vešticom, pa pretpostavljam da tvoja svetli jer je došla u dodir s vučicom. Možemo da pogledomo u bakinim knjigama, sigurna sam da tamo imamo odgovor.

Otišle smo u sobu sa knjigama i pokušavale da nađemo knjigu koja bi imala odgovor na naša pitanja.
U jednom trenutku, Ema se približila jednoj knjizi sa naslikanim mesecom na njoj, knjiga je bila zaključana, i trebao nam je ključ. Odlučile smo da sačekamo baku i pitamo je o čemu je reč.
.
.
.