Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 23.

"Sara ne sme da sazna za ovo."-Rekao je.

"Ne smem da saznam sta?"-Rekla sam.

Aleksandar je stajao zaledjeno ne znajuci sta da kaze. U tom trenutku mi je zazvonio telefon.

"Pa zdravo crvena..."-Rekla je.

"Karolina..."-Rekla sam.

"Vidim da si malo zbunjena a?" -Rekla je.

"Sta hoces"-Pitala sam.

"Vracaj se nazad u Los Angeles, imas 12 sati,nece biti tako tesko da iscupam srce tvojoj babi..."-Rekla je.

"Sta?! Sta si joj uradila?"-Pitala sam uznemireno.

"Vidim da ti Aleksandar nije preneo moju poruku...ali to nije bitno, reci mu da sam mu zahvalna na pomoci..."-Rekla je a zatim prekinula poziv.

"Aleksandre znao si...lagao me, izdao..."-Rekla sam sa ocima punih suza...

"Saro, laze, nisam joj nista pomagao!"-Rekao je.

"Zasto si onda planirao da cutis? Kako nisi mogao da mi kazes, zasto si hteo da precutis?"-Rekla sam.

"Nisam hteo da te izlazem opasnosti, planirao sam da je spasem sam..."-Rekao je.

"Kako mozes da me drzis van ovoga? Ja moram da se suocim sa njom! Ja! Nisi smeo da me drzis van ovoga..."-Rekla sam.

"Ne zelim da te izgubim...plasio sam se..."-Rekao je.

"Epa kasno je...upravo si me izgubio..."-Rekla sam.

"Molim te ne govori to...lomis mi srce...."-Rekao je.

"Ti si mene slomio prvi..."-Rekla sam, a zatim otrcala u suzama.

Uzela sam taxi sto pre, Aleksandar je trcao za mnom pre nego sto sam usla, rekla sam vozacu da ubrza i da me vozi do aerodroma. Kupila sam kartu, sledeci let je bio za sat vremena. Razmisljala  sam najvise o baki...sta joj je ova ludaca uradila...ali sam znala da je nece ubiti ako ne dodjem za dva dana, i zato je bolje da dodjem sto ranije....da se pobrinem da Karolina nestane zauvek...Platice mi za sve, za svaku kap boli koju je nanela meni i mojoj porodici, trenutno mi je to najbitinije...

Proslo je sat vremena, ukrcala sam se na avion, razmosljala o Aleksandru...kako je mogao da cuti, to me je ubijalo,nisam vise znala sta da mislim o njemu...Ali sam znala da sam morala da ga zaboravim i da se fokusiram na  baku i kako da je spasem... U tom trenutku sam se setila Lijane...nisam joj nista rekla, cak ni da se vracam nazad u Los Angeles i to bez nje...Ali cim zavrsim sa Karolinom, vracam se nazad po nju...Videla sam da imam preko 20 propustenih poziva od Aleksandra i Eme... Ni Emi nisam nista rekla...morala sam to da uradim sama.

U medjuvremenu na Aljasci, Aleksandar je otisao po Emu.

"Aleksandre?Gde je Sara? Zvala sam je preko 20 puta, ne javlja mi se. I zasto places??" -Pitala je Ema.

"Otisla je..."-Rekao je.

"Gde je otisla?Aleksandre plasis me!"-Rekla je.

"Nazad u Los Angeles"-Rekao je.

"U Los Angeles? Zasto?"-Pitala je.

"Dobio sam poziv od Karoline,rekla je kako je kidnapovala Silviju i rekla je da ce je ubiti ako Sara ne dodje...a ja sam se plasio za Saru da ce i njoj nesto uraditi, i planirao sam da precutim...A Sara je mislila dasam ja Karolinin saveznik jer je Karolina rekla "reci Aleksandru da sam mu zahvalna na pomoci" i onda je prekinula poziv...a Sara mi je rekla kako sam je izgubio, a onda je otisla..."-Rekao je.

"Ovo je uzas...ali si znao da ce ona morati da se suoci s njom tokom crvenog meseca...to joj je bila sudbina, morao si da joj kazes..."-Rekla je Ema.

"Moramo da kazemo Lijani...ona ce znati sta da radi...bar se nadam.."-Rekla je.

Ema i Aleksandar su otisli do Lijane i ispricali joj sve sto se dogodilo, a zatim so pokusali da nadju nacin kako da stignu brzo u Los Angeles.

"I postoji li neki nacin?"-Pitala je Ema.

"Postoji, al je veoma tesko..."-Rekla je Lijana.

"Koji je to nacin?"-Pitao je Aleksandar.

"Teleportacija, ali je pretesko, postoje posebne cini za to, a cak ni jedna vestica vec vekovima ne uspeva"-Rekla je Lijana.

"Ali Vi ste vrhovna vestica, zar to ne bi trebalo da bude lako za Vas?-Pitala je Ema.

"Nije bas lako kao sto zvuci...zahteva vreme, koncentraciju..a to je sve sto trenutno nemamo..."-Rekla je Lijana.

"Karolina je rekla da imamo 12 sati...ali moramo da stignemo pre Sare, a ona ce verovatno biti u Los Angelesu za 4 sata...."

"Probacemo da stignemo pre nje..."-Rekla je Lijana.

Dok su Lijana, Aleksandar i Ema pokusavali da nadju cini za teleportaciju, i dok je Sara bila u avionu, Karolina je imala druge planove u Los Angelesu....

"Dobro, sad kad smo uzeli te Aleksandrove vampire iz porodice, idemo nazad. O i nemojte da zaboravite da se svi podelite tu gde mislite da Sara moze biti, i cim je vidite dovedite je ovde..."-Rekla je svojim saradicima.

Silvija je jos uvek spavala u kolima, dok su se oni vozili do njihove "jazbine". Ema Aleksandar i Lijana su jos uvek pokusavali da se teleportuju do Los Angelesa, proslo je vec 2 sata.

"Imamo jos samo dva sata...moramo da pozurimo!"-Rekao je Aleksandar uznemireno.

"Znamo Aleksandre, svi smo nervozni nema potrebe za takvim tonom"-Rekla je Ema.

"Ali nemamo dovoljno vremena!"-Rekao je.

"U redu, smirite se, mislim da uspevam"-Rekla je Lijana.

U tom trenutku su se Ema i Aleksandar stisali i gledali Lijanu kako se koncentrise, nadajuci se da ce uspeti. I posle par pokusaju Ema, Aleksandar i Lijana su se nasli u Los Angelesu.

"Uspeli smo!"-Rekla je Lijana

"Da, i sta cemo sad..?"-Pitala je Ema

"Sad idemo kod mene da uzmemo potrebne stvari."-Rekao je Aleksandar a zatim sus e uputili ka njegovoj kuci. Ali kad su usli...zatekli su haos, a nikakvog traga pd njegove porodice...

"I njih je uzela..."-Rekao je.

"Koga?"- Pitala je Ema.

"Dzejsona i Lidiju...mog mladjeg brata i sestru"-Rekao je  Aleksandar.

"Ali zasto njih?Pa njima ne treba nista tvoje."-Rekla je Ema.

"Siguran sam da je bio onaj njen brat kog sam polomio na onoj igranci i sada zeli da mi se sveti. I platice mi za ovo."-Rekao je.

A zatim je Lijana bacila cini lokacije, i nasla gde se nalaze, a onda ih sve teleportovala. Kada su se  teleportovali, oko sebe su videli neku cudnu vrstu tajne baze, tu su se nalazili kovcezi.

"Kakvi su ovo kovcezi?Jesu li oni poludeli?"-Rekla je Ema.

"Ne znam...ali ovo je suludo..."-Rekao je Aleksandar.

"Vidi,vidi, vidi...ko nam je to dosao..."-Rekla je Karolina.

"Gde su?!"-Rekla je Lijana.

"A ko je sad pa ova baba?"-Pitala je Karolina.

"Lijana...."-Rekao je Karolinin brat.

"Arture?!"-Rekla je sokirano.

A u tom trenutku, jedan  od Karolininih pomocnika je doveo Saru. "D-deda?!"

.

.

.