Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 22.

Bilo je podne, a ja sam jos uvek lezala u krevetu. Sinoc sam predugo vezbala sa Danijelom, bilo je previse naporno, rekao mi je da sam skoro spremna za crveni mesec koji je za dve nedelje...Za dva dana se vracamo nazad u Los Angeles, i planirala sam iskreno jedva cekam da odvedem Lijanu nazad, s nadom da ce se moja baka i ona pomiriti. Danas sa skolom posecujemo muzej. Ali sam pre toga otisla do Lijane da mi pokaze nesto.

U medjuvremenu, u Los Angelesu...

"Pozurite, nemamo jos mnogo vremena!"-Rekla je Karolina.

"A kako mislis da udjemo unutra?"-Pitao je njen brat.

"Lepo, razvalite vrata".-Rekla je Karolina.

"Pa probudicemo je."-Rekao je.

"Ajde bre molim te ne lupaj, ta babuskera ima nekih 100 godina, zaspala je, ne moze ni bomba da je probudi."-Rekla je.

"Znas, ta zena je jaka, ako je probudimo nece se zavrsiti dobro."-Rekao je.

"Sta ti uopste znas o njoj Arture?"-Pitala je Karolina.

"Nista, samo pretpostavljam...ipak je ona...iskusna vestica..."-Rekao je nekako nervozno.

"Pa i ja sam idiote!"-Rekla je.

"A pa da, i ti imas nekih 100 godina..."-Rekao je smejajuci se.

"Idiote koncentrisi se i prekini da me nerviras, ni ti nisi mladji tako da se ne zajebavaj!''-Rekla je.

"Da ali ja sam vampir, a ti ne."-Rekao je.

"Ponasas se kao neko deriste znas?Ajde samo razvali ta vrata vise, ne mogu da cekam."-Rekla je.

"Dobro,samo baci cini izolacije zvuka da nas ne cuje."-Rekao je.

"Jaoj, dobro kad si toliko zapeo..."-Rekla je i bacila cini izolacije zvuka.

"I imam jos jedan zahtev."-Rekao je.

"Sta sad hoces?!"-Pitala je?

"Hocu da se osvetim onom malom Aleksandru koji se usudio da me napadne na onoj glupoj decijoj igranci...Kako se usudio da izda vampire?!"-Rekao je.

"Dobro, a sta tacno hoces da uradimo?"-Pitala je.

"Isto to sto cemo i Sari..."-Rekao je.

"Sta?Oces da mu kidnapujes babu?"-Rekla je smejajuci se.

"Ne glupiraj se, mislio sam na nesto njegovo najdragocenije"-Rekao je.

"Znam bre, zezam te.Al' zar mislis da on ima nesto najdragocenije sem njegovog ega?"-Pitala je.

"Znam da ima brata i sestru, mladji su od njega. Zovu se Lidija i Kameron, zive sa njim."-Rekao je.

"Dobro, njih cemo kasnije kad zavrsimo sa babom."-Rekla je.

"A kako ce oni da saznaju da smo im kidnapovali porodicu ako su na aljasci?"-Pitao je.

"Lako...prosledicemo im jedan mali poziv....bez brige."-Rekla je.

Artur je razvalio vrata i usao u kucu.Pretrazili su dnevnu sobu, bilo je cisto. Bili su u pravu, Silvija je zaspala. Usli su u sobu i videli Silviju koja je vec uveliko zaspala."Odlicno, a sada samo da se pobrinemo da spava jos malo..."-Rekla je Karolina.Karolina je bacila cini sna, tj. potrudila se da se Silvija ne probudi duze vreme. Vezali su je u lance a zatim je Karolina bacila cini koje sprecavaju Siliviju da govori. "Savrseno....stavi je u kola, vodimo je skroviste, sigurna sam da ce se savrseno ukalapati sa kolekcijom...bice to porodicno okupljanje nakon mnogo godina...."-Rekla je to sa podlim osmehom. "A kasnije idemo po ono dvoje vampira?"-Pitao je. "Da, da...strpi se..."-Rekla je.

Nazad na Aljasku...

Lijana me je docekala sa par knjiga koje je nasla o vrhovnim vesticama, s obzirom da mi je rekla da su baka i ona jedne od njih, mislila je da bi trebalo da procitam nesto o njima.

"Nego, mogu li nesto da te pitam?"-Rekla sam.

"Naravno, reci."-Rekla je.

"Kako to da vas je Karolina jurila i pre mog rodjenja?Jel' ona vampir?-Pitala sam.

"Nije vampir, koristi neke ilegalne cini da odrzava sebe mladom, ali to je mnogo iscrpljava i ako nastavi moze da je to ubije,i zato nas juri sve ove godine, jer ako uzme moci vrhovne, ili nasledice vrhovne vestice, cije su moci izuzetno jake, moci ce da odrzi sebe u zivotu. I zato te ona proganja i silno zeli tvoje moci jer si jedna od naslednica i imas neverovatnu moc"-Rekla je.

"To je tako bizarno...zar ima tako veliku zelju za vecnim zivotom?"-Rekla sam.

"Neke osobe se ocigledno previse boje smrti..."-Rekla je.

Tiho sam izdahnula i razmisljala o svemu, sve je nekako bilo jezivo...Razmisljala sam....da li je ona i moju mamu jurila? I da li su oni umrli zbog saobracajne nesrece ili zapravo zbog Karoline...Mnogo misli mi se motalo po glavi. Nisam se bojala moje smrti, ali sam se plasila da ako Karolina pobedi, ceo svet ce biti u opasnosti i sve vestice ce biti u opasnosti, jer Karolina ima tako cudnu opsesiju a magijom....

Nakon razgovora sa Lijanom, vratila sam se nazad u hotel, trebalo mi je malo opustanja nakon svega. Plasila sam se...Sta ako ne pobedim?Sta ako svi oko mene budu u velikoj opasnosti?I sve bi to bila moja krivica. Nikad ne bih to sebi oprostila...

Doslo je vreme kad smo morali da odemo u muzej sa profesorkom,iskreno nisam bila najraspoloznija ali sam se trudila da se malo opustim i zaboravim makar i na tren. Aleksandar je primetio da sam bila neraspolozna. "Saro, izgledas nekako tuzno,sta je bilo?"-Pitao je hvatajuci me nezno za obraz. "Nista, samo sam se setila svojih roditelja na tren..."-Rekla sam. "Zao mi je crvena..."-Rekao je zagrlivsi me snazno. U tom trenutku Aleksandru je zazvonio telefon, pa se pomerio. Ja sam za to vreme otisla do toaleta.

U trenutku kad se Aleksandar javio culi su se vrisci u pozadini. "Halo?Ko je to?Sta se desava?!"-Rekao je.

"E ovako...ako ti i tvoja mala crvena ne dodjete nazad, ovo dvoje malih vampira i Sarina baba ce nastradati, bolje pozurite..."-Rekla je Karolina.

"Kakva ti je ovo glupa igra Karolina?"-Rekao je...

"O tek ces videti"-Rekla je i prekinula poziv.

"Karolina!"-Rekao je, ali je tad vec bilo kasno.

Vratila sam se iz toaleta i cula Aleksandra kako je izgovorio "Karolina."Zabrinula sam se.

"Sara ne sme da sazna za ovo"-Rekao je.

"Ne smem da saznam sta?"-Rekla sam iznervirano.

Aleksandar je stajao "zaledjen" ne znajuci sta da kaze....

.

.

.