Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 16.-Duet

Sara je držala Aleksandra za ruku govoreći mu da ostane. Između njih je nastala neprijatna tišina,sve što su radili je da su se gledali neprestano ceo minut, dok tu tišinu nije prekinula Ema ušavši u kolibu.U tom trenutku oboje su se trgnuli i sklonili ruke jedno s drugog, Ema je ušla i pogledala ih čudno, ali pokušavala je da ignoriše to što se desilo."Budna si!"-Rekla je. "Da,da jesam..."-Rekla je Sara gledajući u nju nervozno."Dooobrooo....donela sam drva."-Rekla je,gledajući Saru kao da joj je nešto sumnjivo."Jesi li dobro?"-Pitala je. "Da,samo me malo glava boli..."-Rekla je Sara. "Daj da pogledam."-Rekla je Ema."Jaoj pa ti krvariš, verovatno si udarila glavu."-Rekla je Ema."Čekaj, mislim da imam alkohol u rancu da denzifikuješ ranu, Aleksandre, možeš li da uzmeš iz ranca, moram da odem u wc?"-Pitala je, bacivši mu ranac u ruke. "Da,da idi ti"-Rekao je. Uzeo je alkohol i sipao na vatu, polako se približavao Sari i nežno prislonio vatu na ranu, Sara je bila malo nervozna i nije očekivala od njega da će tako nešto uraditi, u poslednje vreme joj se činio drugačije, nekako nije navikla da on bude uz nju i pomaže joj bez da prokomentariše njene postupke i glumi "hladnokrvnog" vampira. Za to vreme Ema se vratila nazad u kolibu."Jel sve okej, dezinfikovao si?"-Pitala ga je."Da, evo gotovo je, jel imaš samo neki zavoj možda?" "E da, dobro si se setio, imaš tu u prvoj pregradi." Uzeo je zavoj iz pregrade i obavijao joj glavu da bi bio siguran da neće više krvariti, ali kada je tražio ranu, nije je video, bila je skroz zaceljena."Ej, kakav je ovo alkohol?"Pitao je Emu."Običan iz apoteke 70%, zašto?"-Odgovorila je."Rana joj se zacelila."-Rekao je. "Šta?Ali to je nemoguće."-Rekle su obe. "Čekaj, pa zar ti nemaš isceliteljske moći?-Pitao je."Pa,da ali samo kad koristim čini za to."-Odgovorila je."Pa zar nisi?"-Pitao je." "Ne.Video bi me da jesam, sve vreme si pored mene."-Rekla je. "Da se nisu same aktivirale?"-Dobacila je Ema. "Do sada nisam čula za to, ali je možda moguće?"-Rekla je. "Da te nije možda neki vampir ujeo?"-Dobacio je Aleksandar. "Ne, zašto bi?"-Pitala je. "Pa samo vampiri imaju isceliteljske moći, u većini situacija."-Odgovorio je. "Ne,nema šanse, valjda bih znala da sam vampir."-Rekla je Sara. "Jao ne znam stvarno, ajde idem nazad u kamp"-Rekao je. U tom trenutku Sara ga je opet prekinula uhvativši ga za ruku "Čekaj, idemo s tobom." "Jesi sigurna da možeš?"-Pitao je. "Pa kao što vidiš, zaceljena sam, tako da mogu." Izašli su iz kolibe i krenuli ka kampu. "Čekajte, a šta je s ostalima, jel su znali da sam nestala?"-Pitala je Sara. "Da, znaju, tražili smo te svi, ali sam im rekla malopre da smo te našli i da si dobro, rekla sam da si se samo malo zagubila u šumi."-Odgovorila je Ema.

 Stigli su do kampa gde su ih sačekali profesori i učenici iz škole, sedeli su uz vatru slušajući gitaru i pevali karaoke, a zatim su im se Aleksandar,Ema i Sara pridružili. Slušali su ostale učenike i pevali zajedno sa njima, atmosfera je bila odlična.Ema je pokušavala da ubedi Saru da ona peva solo, ali Sara je odbijala. "Ma daj, ajde ti odlično pevaš!"-Ubeđivala ju je. "Ma ne mogu, glupo je"-Rekla je. "Nije, slušala sam te milion puta kod tebe u sobi, bilo bi lepo da pokažeš svoj talenat."-Govorila je Ema. "Pa da ali tu si bila samo ti, a ne cela škola..."-Rekla je Sara. Odeljenje je čulo o čemu su Ema i Sara govorile, i počeli su da podre Saru da peva,ona je gledala nervozno i pod tremom jer nije znala kako da ih odbije a bilo joj je neprijatno da peva pred svima njima, ali, uzela je gitaru i počela da svira melodiju pesme koju je počela da peva,svi su je slušali, bodrili,tapšali uz melodiju, Sara je napravila odličnu atmosferu. Ema je sedela između Sare i Aleksandra i nešto je načula da Aleksandar pevuši pesmu koju je Sara pevala, ali tiho da ostali ne bi čuli, krenula je da gurka Aleksandra i njega da ubeđuje da peva sa njom, on je naravno odbijao. "Nemoj da me teraš da krenem da se derem na tebe , i dalje sam ljuta na tebe zbog onog malopre tako da bi ti bolje bilo da ustaneš i kreneš da pevaš momentalno."-Rekla je Ema. "Ubiću te za ovo znaš ."-Rekao je Aleksandar nakon što je ustao  i seo pored Sare, ona ga je veoma zbunjeno pogledala dok je pevala, Aleksandar ju je samo pogledao i nasmešio se a onda krenuo da peva sa njom, jer u suprotnom Ema bi ga apsolutno prebila, duboko u sebi znao je da je osećao nešto prema Sari,i sigurno mu se svidelo pevanje sa Sarom ali je to krio. Sara je bila tako šokirana ali u isto vreme srećna što je uradio tako nešto, i tako, Sara i Aleksandar pevali su duet u šumi, ispred cele škole, sa gitarom pored vatre. Počeli su da snimaju , da bodre, da tapšu, gomila nikad nije bila glasnija,a Ema, Ema nikad nije bila ponosnija. I tako, do same večeri, pevali su, smejali se,plesali.Bila je to prilika da Sara pokaže svoj talenat, da se opusti, oraspoloži, i još više sprijatelji s Aleksandrom,videla je neke njegove strane za koje nikad nije verovala da će videti. Ovo je bio trenutak za pamćenje.

.

.

.

Nastavak u sledećem poglavlju.