Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje- 11 Neočekivana osećanja

A kako misliš da ćemo to da izvedemo? - Pitao je Stefan(Karolinin brat, čarobnjak)
-Ušunjaćemo joj se u kuću i oteti Silviju. Sigurna sam da će biti veoma srećna da vidi Majkla i Oliviju.... Hahahah....
-Ej, onaj mali vampir Carson mi ide na živce. Danas me je tako iznervirao! A i zašto uopšte pomaže maloj Summers-ovoj?
-Ne znam, ali ne brini se, pobrinućemo se i za njega...
.
.
.
Sarin POV
Prošlo je par dana nakon mog rođendana i onog ludog susreta sa Karolinom, svakog dana se sve više i više plašim da ne povredi ljude oko mene koje volim. Sa Danijelom i bakom sam redovno vežbala čini, počeli smo da radimo mnogo teže stvari, i moram da priznam bila sam dosta iscrpljena, čini su bile sve teže i teže i sve jače i jače, ponekad mi je bio potreban ceo jedan dan da se oporavim. Uglavnom Karolina se nije oglašavala nekoliko dana, i to me je plašilo, plašila sam se da ne krene da mi sprema nešto mnogo gore, ipak, ona je bila jača i dosta starija od mene, a onda sa moje strane, ja sam samo obična tinejdžerka koja je tek ušla u ovaj svet veštičarenja i ovo je sve nekako novo za mene. Za razliku od mene, Karolina je bila moćna veštica koja je sigurno vežbala godinama, a i uvek koristi svoje moći za zlo...
U redu, dosta brige o tome... Moram u školu sada...

Ema me je sačekala ispred kuće, a onda smo krenule u školu.
I kako napreduje veštičarenje? - Pitala me je.
Pa dobro za sada, naučila sam dosta čini odbrane, usavršila sam telekinezu, vatrene lopte, vatrene krugove, vremenske promene...
Wow, to je mnogo toga! - Rekla je.
Znam, ali sve te čini me dosta iscrpljuju, počinjem da mislim da nisam dovoljno jaka za sve to....
Naravno da si jaka! Samo ti treba vremena, ipak je ovo i dalje sve novo za tebe.
Misliš? - Pitala sam.
Naravno, veruj mi, znam da jesi.

Nastavile smo da ćaskamo putem do škole i ostatak dana mi je prošao nekako normalno, škola, testovi... Ono uobičajeno...
Izlazila sam iz učionice i jedva držala knjige i papire koje sam nosila sa sobom, profesorka hemije nam je dala previše zadataka za vežbanje za test, i na samu pomisao na te silne formule me ubija glava... Ne gledajući kuda idem udarila sam u neku plavušu.
Ozbiljno? - Rekla je
Naravno...Britni, Queen Bee škole...
Samo sam slegla ramenima i prošla pored nje. Dovoljno mi je drame za čitav život.

Nakon napornog školskog dana i napornih 8 školskih časova, krenula sam kući. Ema je imala manje časova od mene pa je već otišla. Izlazila sam iz školskog dvorišta i opet videla Britni kako se ljubi... Sa Aleksandrom?
Ne znam zašto ali ovo me je nekako zabolelo? Ne. - Pomislila sam. Mi nismo čak ni prijatelji. Zakolutala sam očima i samo izašla iz dvorišta.
.
.
.