Tajne crvenog meseca [ZAVRSENA]

Poglavlje 13.-Putovanje Part 2

Bilo je kasno noću, a ja od silnih obaveza nisam stigla da se spakujem, tako da sam krenula da se pakujem u zadnjem trenutku, naravno, Sara ne bi bila Sara kad bi sve uradila na vreme. Spakovala sam odeću i naravno one osnovne stvari, a za svaki slučaj i po koju knjigu čini, jer ko zna šta bi moglo da se desi. Konačno, spakovala sam se i otišla da spavam.

Nakon nekoliko sati spavanja, umesto da me probudi alarm, Ema je uletela u sobu vikajući da ustanem.
-Ustaj! Budi se! Ajde!
-A bre da li si ti normalna? Srčka umalo da me dohvati!
-Izvini.... :) - pogledala me je sa nervoznim osmehom.
-Ma idi bre, prepade me....
-Ajde bre ne budi namćor i ustaj.
-Daću ja tebi namćora- Uzela sam jastuk i gađala je.
-Ajde bre ustaj, nemamo celo jutro...
-Dobro bre, ajde sad mrš iz sobe da se obučem.
-Jaoj što je teško... - Rekla je ironično, a onda otišla iz sobe.
-Uff... Ko me natera na ovo.... - Ustala sam iz kreveta i obavila sve što treba pre prolaska.

-A gde se uopšte čekamo sa profesorkom? - Pitala sam.
-Na aerodromu, ajde sad požuri, zakasnićemo.

Sele smo u automobil i vozile do aerodroma, kada smo stigle čekala nas je profesorka.
-Dobro jutro svima, nadam se da ste se naspavali, uskoro ćemo se ukrcati na avion, a za to vreme da vam podelim brojeve sedišta na kojima ćete sedeti.

Profesorka je podelila papiriće i došao je red da se ukrcamo.
-Koji si broj? -Pitala me je Ema
-32B,ti?
-Eh, jbg... Ja sam 11C...
-Nema veze, videćemo se kada sletimo.

Hodala sam avionom, pokušavajući da nađem svoje mesto, kad ono....
-Oooo Samers! Sediš pored mene? Pa baš sam počastvovan! - Rekao je ironično
-Jaoj samo si mi još ti falio...
-Što bre? Pa šta sam ti uradio a? - Rekao je to približavajući mi se polako....
-Preblizu si.... - Rekla sam
-Pa? - Pogledao me je smeškajući se..
-Mislim da se to ne bi svidelo tvojoj devojci.-Odgurnula sam ga
-Devojci? Kakvoj bre devojci?
-Ne pravi se lud, znam da si sa Britni..
Pogledao me je začuđeno i prasnuo u smeh. - HAHAHAH, ti misliš da mi je to devojka? Nisi li ti malo ljubomorna a?
J-Ja? Ljubomorna? Ma n-ne lupaj...-Osećala sam se toliko glupo i malo skrenula pogled.

Prošlo je nekoliko sati nakon situacije sa Aleksandrom, pa sam nakon toga zaspala.

Aleksandrov POV
Gledao sam kako spava i razmišljao o nečemu...ona ima to nešto...nešto što me je na neki način omekšalo, i nisam bio siguran da li mi se to svidelo ili ne...

Sarin POV
Sedište je bilo toliko neudobno, pa sam se probudila. - Bože, ovo mi ubija kičmu, kakvo je ovo sedište... I postalo je tako vruće...
Ustala sam da upalim klimu iznad sedišta ali nije uspavalo...
-Daj da ti pomognem- Rekao je Aleksandar, a zatim ustao da mi pomogne, u tom trenutku su nam se ruke dotakle... A moja smotana ličnost i ja... U trenutku kada su Aleksandrove ruke dotakle moje, ja sam se spotakla i pala i povukla Aleksandra sa sobom , pritisnući neko dugme na sedištu, i u tom trenutku sedište se spustilo za ležeći položaj i tada smo oboje pali... Aleksandar je pao preko mene, a meni je bilo neopisivo neprijatno...
-Si dobro? - Pomogao mi je da ustanem i da namestim sedište.
-D-da... Mislim da jesam... - Zacrvenela sam se

I tako celim letom... Osećala sam se neprijatno, gledajući kroz prozor...