Trouble

chapter 11.

Liamov glas me probudi jutros.Ustala sam sva ukočena i neraspoložena.Prvo spavala sam na podu,Boga pitaj kako sam dospela tamo.Drugo ovaj kreten me je probudio u 7 sati,da bi se "prebacila" na krevet i naravno posle toga nisam mogla da zaspim.

Sada oboje sedimo u kuhinji i pijuckamo čaj.Izgledamo užasno,niko ne priča samo gledamo u šolju i po koji put se osmehnemo jedno drugom.

Kad popijem čaj,predložim mu da idemo trčati.Naravno da nije hteo ali posle mog puppy face-a i preklinjanja odmah je pristao.

***

Posle jedno sat vremena trčanja Londonskim ulicama.Liam i ja otiđemo u Starbucks da nagradimo sami sebe zbog trčanja.Oboje naručimo toplu čokoladu i zavalimo se na stolice.Znojavi smo i umorni.Liamov odvratan znojni miris dominira Starbuckom,vidim da su neki ljudi pobegli odavde.Taj miris je nešto najgroznije što sam ikada osetila u nosnicama,fuj.Jedan dan ću mu obrijati dlake ispod pazuha,kunem se.

Kad nam stigne porudžbina, ja ispijem sve u jednoj sekundi i požurujem smrdljivog Liama da što pre popije to pa da idemo.Ljudi će se ugušiti ovde.Sačekam još 5 sekundi i ne izdržim više.Liam ni ne uspe da popije čokoladu do kraja jer ga ja uhvatim za ruku i bukvalno ga izbacim napolje.

'Hej,šta sa tobom nije uredu,nisam ni popio čokoladu do kraja' kaže mi namrgođeno dok ja pokušavam udisati što više vazduha.Ugušila sam se pored njega Bog te.

'O moj Bože,jel si ti primetio kako smrdiš na znoj,pola ljudi je izašlo zbog tebe!!' Pogledam ga facom kao da ću povratiti.

'To nije istin....' zaustavi se kad pomiriše samog sebe ispod pazuha.Odvratno.

'Jesi li ti normalan?Nasred grada ti mirišeš samog sebe.Kako predivno' zakolutam očima i krenem pešačiti.

'Mislim da će me ovaj grozan miris pratiti celog života' dodam i čujem njegov smeh iza mene.

'Tako si slatka kad si ljuta' kaže nasmejan i štipne me za obraze ko da sam malo dete.

'Hej,prestani.Vuci dupe kući da se istuširaš' kažem mu namrgođeno.

* * *

'Jesi gotov?' Upitam ga ushićeno.
'Jesam nego dodaj mi samo ključeve i idemo'
Odem do stočića gde se nalaze ključevi,uzmem ih i dam Liamu.

Kad siđemo dole,Liam mi kaže da će brzo doći i da ga sačekam u kolima,da mi ključeve i ja uzađem napolje pomalo zbunjena.Odem do kola,otključam ih i sednem na svoje uobičajeno mesto.
Dok čekam da on dođe,upalim radio i propevam.Sve neke pesme koje ja znam su na radiju što je odlično.
Posle nekih 5 minuta Liam i dalje ne dolazi,pitam se gde li je? Moje razmišljanje prekine moj omiljeni pevač na radiju.Ed Sheeran.
Kad čujem njegov glas počnem vrištati i pevati pesmu Kiss me.Pojačam radio još više i krenem praviti čudne grimase.

'Kiss me like you wanna be loved,like you wanna be..'
Reči ostanu viseti u zraku kad čujem otvaranje vrata i ugledam Zayna pored mene.Šta će on ovde i gde je Liam jebote?
'Lepotice,opet se vidimo' kaže mi te se nasmeje svojim blistavo belim zubima.'Malo ćemo se provesti' doda i meni se u momentu stvori mučnina.'Gde je Liam?' Upitam ga.
Odmahne glavom i kez mu postane veći.Ispruži ruku i ja sva zbunjena gledam u njega.
'Ključevi.Daj mi ih.'

'Odgovori mi gde je Liam!!' dreknem na njega.Panika me hvata.Šta ako mu se nešto dogodilo?
'Malena,smiri se neću te zaklati.On je.....pa...recimo da je na sigurnom mestu' govori nameštajući svoju kosu.
'A sad mi daj ključeve' kaže mi gledajući me u oči.
'Šta ako neću?' Upitam ga nasloneći se na sedište.Malo ga provociram.
'Nemoj da se zajebavaš samnom malena' kaže te se nađe milimetar dalje od mog lica,gleda me ravno u oči i svoju levu ruku stavi na moju desnu butinu,krećući je sve više ka mojoj intimi.Od straha gurnem ga nazad tako da udari glavom u retrovizor.
'Jebemu,tako si glupa!!' Prodere se i zgrabi mi ruku uzimajući ključeve iz njih.Brzo pokušam da se okrenem i otvorim vrata što i uspem.Trčim ka zgradi i taman što stignem do vrata,zgrabi me za ruke i prebaci me preko njegovih ramena.
'Ti mala gaduro' kaže mi hladno paleći cigaretu u ustima.Udaram ga u leđa što jače,al ništa mi ne vredi.Kad me strpa u kola i zaveže mi pojas,nekako se prebaci preko mene na njegovo mesto i zaključa vrata.
Odvratan miris cigare popuni ceo prostor i postane mi nekako zagušljivo.Oduvek sam mrzila kad neko puši ispred mene.
Kad pogledam prema Zaynu vidim da je nasmejan.Ne razumem šta mu je smešno,ja ovde umirem od brige gde je Liam i šta će da uradi samnom,a on ovako ležerno puši i zabole ga dupe za sve.Uvuče jedan dim i otpuhne mi u lice na što ja počnem da kašljem.
'Malena,tako izgledaš nevino,voleo bih se zabaviti sa tobom ali šteta što ne mogu.Moramo da požurimo inače će  neko ko nas čeka da poludi' kaže te me na brzinu poljubi u obraz nakon čega ja rukom obrišem to mesto gde me je poljubio,upali kola te krene.
Neko nas čeka,šta je ovo dovraga,neće me valjda ubiti?
'Gde idemo?  Upitam ga gledajući kroz prozor.
'Negde gde ćeš biti na sigurnom' kaže  te otvori prozor kako bi mogao baciti ispušenu cigaretu.
'Ko nas č-čeka?' Ponovo postavim pitanje.
'Malena previše zapitkuješ,smiri se,neće ti ništa biti.'
Izdahnem duboko i sklopim oči na par sekundi.Ništa mi nije jasno.Prokleto i Liamovo iznenađenje,ne bi sad bila ovde sa ovim mračnim idiotom da nije bilo tog iznenađenja.Možda je i ovo iznenađenje samo što hoće da me zaplaše,ako jeste,uopšte nije smešno i uspeli su da mi uliju strah u kosti.

Osetim da polako stajemo i kad otvorim oči vidim da smo stali pored puta u nekoj šumi,pogledam ka Zaynu i vidim da traži nešto u svojoj crnoj kožnoj jakni.
Vadi crnu maramu iz levog džepa i pruža mi je.'Stavi ovo preko očiju'
Pogledam u maramu i odmahnem glavom u znak da ne želim.On izdahne duboko,približi se ka meni,pogleda me smrtonosnim pogledom i kaže ' Neću ti reći i drugi put što da uradiš'
Progutam knedlu u grlu i uzmem maramu vezajući ja oko svoje glave,preko mojih očiju.
'Dobra devojčica' kaže te prstom pokuša da prođe po mojim usnama međutim ja okrenem glavu.
Nastavi sa vožnjom i posle nekih par minuta nanovo stajemo,al ovog puta ugasi auto.Zvuk otključavanja vrata i zalupanja me nekako uplaši.Ništa ne vidim.Kad se i moja vrata otvore uhvati me još veća panika.
'Dođi' kaže mi Zayn te mi otkopča pojas i povuče me napolje.
'Gde smo?' Upitam ga međutim ne dobijem odgovor na to.
'Zayn?' Dozovem ga al ništa.
Odjednom oko ruke osetim neki kanap.
'Hej,zašto mi vezuješ ruke?' Pokušam da se otrgnem al mi on stegne jako ruku.Auč.
'Sve dok ti budeš bila dobra biću i ja.A sad pokreni se.' Kaže mi tako misleći da ja mogu da vidim kuda idem.
'Ti stvarno misliš da ja mogu videti nešto?' Kažem i  čujem da je izdahnuo.Vrisnem kada me podigne i prebaci preko ramena.Čujem da hoda kroz nešto,zatim otvara neka vrata i čujem neke glasove.
Još jednom otvara vrata i spusti me dole te me gurne malo jače ka napred.
'Evo vam je,hteli ste nju,dobili ste je' kaže te se zbunim.
'Odlično' neko pljesne rukama i to natera moje srce da poskoči.Disanje mi je otežano i nemam pojma što se događa.Iznenađenje nije definitivno.
'Vodi je kod šefa,čeka je'  progovori dubok stariji glas,te osetim da me neko povuče za ruku.
'Zayn?' Dozovem ga. 'Reci mi šta se događa' kažem te on stane.
'Sad ćeš saznati' hladno kaže te čujem da je otvorio neka vrata 'Zayn,šta to dođavola rad..' ni ne stignem da završim već me on gurne negde i zaključa vrata za sobom.
Zovem njegovo ime al ništa.Okrenem se i leđima se naslonim na vrata.Osetim nečije prisustvo,neko je ovde znam to.
Teški koraci proizvedu zvuk u prostoriji te se ja sva ukočim.Sve je jezivo.Bože pomozi mi.
Još više se koraci približavaju meni i odjednom samo tišuna se čuje.Samo nečije disanje ispred mene i tihi prigušeni smeh.
'Ne trebaš se plašiti devojčice'

Tadammm,još jedan nastavak je tu.Šta mislite da će se desiti,čitajte i komentarišite.
P.S. izvinite što ste čekali za nastavak :)