chapter 13.

611 36 3
                                    

Posle onoga što se juče dogodilo,otišla sam kod Steph.Otvorila mi je vrata sva uplakana jer ju je dečko šutnuo.Sada je slobodna,ne treba da se brine i nervira oko dečka.

Nisam joj rekla za Harrya,jeste da mi je najbolja drugarica ali ne mogu joj reći.A i ne smem,taj misteriozni čovek mi je zapretio ako išta budem rekla,pa svi znamo gde ću završiti.
U sanduku,naravno.

Kada smo se ja i Steph ispričale,otišle smo da jedemo.Jelo nam je definitivno popravilo raspoloženje i uspavalo nas.
Zamolila me je da ostanem da prespavam kod nje,što sam ja veoma rado prihvatila.
Čim sam se dosegla kreveta,ni minut mi nije trebao da zaspim.

* * *

Dozivanje mog imena i drmanje celog mog tela me probudi.
'Sasha budi see,čula sam neko lupanje dole'
Bože zašto mi ovo radiš.
'De smiri se,nije to ništa,idi u krevet pobogu' kažem izmoreno i vratim se nazad spavanju.
Ali božanstvena Steph mi ne da mira,viče mi na uvo ko neki retard.
'A dajj,nemoj me terati da ustajem samo zbog toga' kažem mlatarajući rukama.Ide mi na živce.'Koliko je sati uopšte?'
'Umm,sad će 5' ležerno kaže kao da je to normalna stvar.
'5? 5 sati ujutro!Dobro da li si ti normalna?' Upitam je sa dozom ljutnje u glasu.I sama zna koliko volim da spavam.
Klimne glavom i onda začujemo neki ogroman lom.To prouzrukuje da Steph skoči na mene.
'Sam ti lepo rekla da ima nekog dole' šapne mi sva nakostrešena.
'Idi uzmi onu viljušku sa tvog radnog stola,možda nam zatreba.Imaš li još nešto oštro?' Pitam je silazeći sa kreveta i pazeći da ne napravim neki zvuk.
'Iza ormana imam mali čekić,uzmi to' pretiho mi govori.
Klimnem glavom i tek što napravim korak opet čujemo lomljavu.Trznem se na to i disanje mi pomalo bude nestabilno.

Sačekam par sekundi da mi se disanje vrati i krenem ka ormanu.Uzmem čekić i sačekam bojažljivu Steph da dođe do mene.
Otvorim vrata prouzrokuvajući škripnju.
Pogledam levo i desno,nema nikog,samo mrak.
'Hajde,idemo polako.Na tri trčimo niz stepenice što brže' kažem joj duboko dišući.
'Važi'

Krenem prstima odbrojavati,zaletimo se i za sekund se nađemo dole.Lomljava potiče iz kuhinje i krenem ka njoj.Steph se sakriva iza mene.Kukavica.

Kad stignemo do kuhinje otvorim vrata tek toliko da moja ruka prođe i upali svetlo.Uletim u kuhinju ko lopov i vrisnem.Uz moj vrisak tu je i Stephin.Iz vriska pređem na smeh.Moj retardiran smeh se proširi prostorijom.
'Pa pogledaj ti ovo molim te' pomerim se da bi Steph mogla da vidi što je u pitanju.

Ona vrisne još jače kad se pomerim.'Aaa pa to su pacovii,bežiii.Idi ih ubi,molim teee'

Od Stephinog paničarenja pacovi se razbežu i ova ludača pobegne gore.Ja se ostanem samo smejati i pokupiti ovo što je polomljeno na podu.

* * *

'Trebam li ti napomenuti da ti tražiš posao,a ne kuće.' Pametna Steph se kao i uvek meša u sve,kao dijamant margarin,u sve se meša.
'Trebam li ja tebi napomenuti da ne moraš uvek da ispadaš pametna.Hvala Bogu pa nisam glupa' kažem joj sa dozom sarkazma na šta ona prevrne očima i sedne pored mene jedući kokice.

'Šta misliš na ovaj?' Upitam je pokazajući joj rukom ka laptopu.
'Ti bi stvarno htela da radiš u nekom,ko zna kojem klubu,kao konobarica?'

'Zašto da ne?' suviše naporno izdahnem.Već sat i po vremena tražimo posao za mene.Što nam i baš ne ide,sve neki poslovi da se ubiješ od muke.

'Sasha ne budi toliko glupa,znaš da u klubovima hvataju konobarice za dupe' ozbiljnom facom mi govori dok ja sa druge strane pokušavam da ne prasnem u smeh.

'Ma daj,nema šanse,ovaj klub nije takav pobogu.Pogledaj malo bolje.'
Dok ona čita šta je u opisu meni za to vreme stigne poruka.
Kad je otvorim vidim da je od nepoznatog broja.
'Uživaj dok još možeš,nije ti još puno vremena ostalo. S.'

Ostanem gledati u telefon i čitati poruku iznova.Šta bi ovo trebalo da znači? Trebala bih se zabrinuti za ovo ili samo da se ponašam da mi ova poruka nikad nije ni stigla.
Ni ne čujem kad me Steph pozove.Kad me udari tek onda se setim nje i okrenem se.
Gleda me zbunjeno i pomalo namrgođeno.
'Ima li koga? Zemlja zove Sashu,šta ti je čoveče,zovem te već 2 minuta.Se nešto dogodilo,bleda si.'

Odmahnem glavom i pružim joj lažan osmeh.'Ma kakvi,nešto sam se zamislila'. Kažem nadajući se da neće nešto posumnjati.
'Okejj,negoo našla sam neki drugi posao,pogledaj' kaže te okrene laptom ka meni.
'Hotel je sa 4 zvezdica,traži se sobarica,pre jedno mesec dana je bio renoviran i nalazi se u centru grada.Možeš otići i raspitati se,pa šta bude' nekako potpuno sigurno mi govori.
'Pomeri se malo,da vidim ja to' kažem joj i sednem nazad na krevet čitajući sve o ovom hotelu.

'Kingsway Hall Hotel' nalazi se u Halborn ulici,ima 7 spratova i oko 250 soba.fitnes sobe,bazeni,đakuzi...Traže mladu sobaricu koja može dosta da se potrudi.

Nije loše,mogla bih otići tamo,da se raspitam.Odustanem gledati druge poslove.Ako ne bude ništa od ovog hotela,tražiću dalje.

Tek što sam pomerila laptop sa mojih butina,začujem zvono na vratima.
'Steph,gde si?' Dreknem celom prostorijom i na kraju čujem jedno tiho 'u veceu sam,idi ti otvori'
Mrzovoljno ustanem i krenem ka vratima.Kad ih otvorim,navala radosti prođe kroz mene i umalo da ne vrisnem.
'Šta ćeš ti ovde?' Upita me dečko sa zapuštenom bradom i odličnim stajlingom.Moj dragi i lepi Liam uđe unutra i ja mu se momentalno bacim u zagrljaj.Toliko se zaletim da prouzrokujem da padnemo dole.
'Liaammmm,toliko si mi nedostajaoo' vrištim u njegova prsa i to prouzrokuje njega da se nasmeje.Privuče me još više ka sebi,pokušavajući da me zagrli al pošto ležimo to je nemoguće.
'Pobogu nismo se videli jedan dan.Zar sam ti toliko nedostajao?' pita provocirajući me.
Ja napravim puppy face i podignem glavu da bih ga mogla videti bolje.On napravi istu takvu facu i ja se nasmejem.Koliko je on ustvari sladak.
Liam mi je oduvek bio najbolji drug,poznajem ga od kad sam se rodila.Čak je jedno vreme bio zaljubljen u mene.Sećam se da me je uvek branio pošto je on trenirao boks,radio je sve za mene,pisao mi je razna ljubavna pisma.To je trajalo sve do njegove šeste godine,kada je ugledao neku devojčicu koja je bila prelepa,čini mi se da se Leen zvala.

'O čemu razmišljaš?' Pita kad vidi da jedno dobrih 5 minuta ne progovaram.
'Ma,ona ti je u zadnje vreme odsutna,u nekom svom svetu' kaže Steph dolazeći do nas i podižući nas sa poda.Steph se izljubi sa Liamom i svi odemo u dnevnu i raspružimo se po krevetima i foteljama.

'I? Hoćeš li nam reći o čemu si razmišljala?' Naporno gunđalo je uvek tu da nešto zapitkuje.
'Ma...samo sam se setila Liama i mene kad smo bili deca,ništa posebno' kažem mahajući rukama.

Liam se nasmeje na to i krene pričati naše smešne događaje iz detinjstva.Celo veče smo proveli u prisećavanju naših uspomena.Pričali razne gluposti i tako to.

Obožavam ovakve stvari.Kad samo sednemo i tako iz čista mira krenemo pričati o detinjstvu.Iako mi detinjstvo nije baš toliko dobro,već je jako loše.Jako loše uspomene na nju.Sećam se dosta plakanja i vrištanja,boli i svega ostaloga.Otac me je znao tući po celi dan.Imala sam traume od svojih roditelja.Oni kao da nisu bili ljudi,već životinje.Nisu marili za mene uopšte,uvek su sve ulagali u svoju drugu pametnu ćerkicu.
Sarah,moja starija sestra uvek se oblačila otmeno,nije imala problema sa ponašanjem,uvek se nadmetala za sve,a eno je sad ko zna gde,vucara se po L.A-u,dok ja vodim ovde odličan život.Pored ovih mojih ludaka ne treba mi niko više.Dovoljni su mi Liam i Steph.Oni su jedino što i imam.Bez njih sam totalno propala.

Kad ispratimo Liama,obe se istuširamo i sednemo gledati neki horor film.Izgleda da ću i ove noći prespavati.
Slušati i trpeti 2 sata Steph kako vrišti zbog glupavog filma,je potpuno iscrpljujuće.Sa kauča se nisam ni pomakla,previše me mrzelo da odem u sobu i legnem ko čovek.Nakon filma smo odlučile da ćemo spavati na kauču,jer smo previše lenje otići do sobe.
Razmišljajući o sutra,kako trebam ići u hotel,jednostavno zaspim.Utonem u dubok san dok ova pored mene hrči ko svinja.Hvala Bogu pa imam čvrst san i ništa ne čujem oko sebe.Totalno se opustim uživajući u svojoj mašti,koja me neće voditi nigde.To je opet samo zamišljanje,ne realnost.

I tananam,pre svega da se izvinim što ovoliko dugo čekate za nastavak.Imam puno obaveza i nikako da se skupim.Pokušaću da pišem što redovnije sada,vi samo trebate da ostanete uz mene. I hvala svima koji čitaju ovu priču.Ostavljajte vote i komentare,ako vam se sviđa.Love you all xx.

TroubleWhere stories live. Discover now