Trouble

chapter 20.

Čoveče,glava me rastura.Promeškoljim se u udobnom krevetu iz koga mi se uopšte ne izlazi.Ostala bih ovde zauvek.
Međutim moram se pomaknuti ako mislim da me ova bol u glavi prođe.Oči ni ne pokušavam otvoriti jer znam šta sledi posle toga.

Otkrijem svoje telo koje je do sada bilo pokriveno nekim jorganom.Levom nogom napipam pod te se nekako i sama nađem na podu.Ostanem da ležim par sekundi kako bi skupila dovoljno snage da otvorim oči.

I evo ga,oštra bol mi sevne kroz glavu i momentalno se uhvatim za čelo.
'Jebem ti alkohol!' promumljam te se nađem u sedećem položaju,naslonjena na ivicu kreveta i sa glavom zabačenom na jorgan.
Možda bih i mogla još malo otspavati.

'Ooo pa vidi ko nam se to probudio' nečiji glas odjekne u sobi te se ja trgnem i usmerim pogled ka dečku visoke figure i mokre kose,bez majice i sa peškirom oko bokova.
'Šta ćeš ti ovde?' izbezumljeno pitam te on prođe rukom kroz kosu i prebaci je nazad.
Čoveče,on misli mene ubiti rano jutro.

'Budi zahvalna što sam te doveo k sebi,inače bi još ostala u klubu'
kaže te odšeta do svog ormana kak bi uzeo odeću.

'Čekaj,ti si mene doveo k sebi?'
upitam ga sad već pomalo razbuđena.
On se lenjo okrene na sekundu i klimne glavom.

Neću da histerišem,a ni da mu se zahvalim.
Pošto sam 'upoznata' sa njegovom kućom,uputim se do kuhinje jer umirem od gladi.A o žeđi ni da ne pričam.

Otvorim jednu policu gde stoje čaše,uzmem si te natočim vode.Dva put.
Odem do frižidera i sve što je bilo unutra izvadim i postavim na sto.
Pljesnem rukama i krenem da ubacujem u sebe sve što mi se nađe pod ruku.

* * *

I evo me.Napokon sam stigla.Ni ne pokušavam kucati već samo uđem u kuću i odmah se bacim na pronalaženje Steph.
Naravno kao i uvek,sklupčana u ćebe,naopačke spava,glava joj visi sa kreveta,a ruke i noge su joj kao razapete.
Ni ne trudim se probuditi je već se samo bacim na krevet pored nje,sreća pa je krevet ogroman pa mogu stati jer je Steph zauzela polovinu čoveče.

Glava mi polako popušta,dok sam još bila kod Harrya uzela sam lek i popila ga.On nije ništa pokušavao da uradi,sto mi je veoma čudno.Obično me napadne gde ne mogu da se izmigoljim,al bilo kako bilo.
Nisam imala ni vremena da razmišljam,bar ne u ovom krevetu,gledajući Steph sam i zaspala.

* * *

HARRY P.O.V.

'Miči te prljave noge sa stola' kažem na glas kako bi dozvao svog dobrog prijatelja.

'Ooo pa ko je to nama došao,dugo se nismo videli druže moj'

Eliot.Moj drug odnosno moj brat.Odrastali smo zajedno,ali nažalost život nas je razdvojio.No on se tek danas,nakon skoro 3 godine poslovanja,napokon vratio.Nedostajao mi je taj mali šupak.

Priđem mu sa osmehom i zagrlim ga bratski.Pa se zatim on nekako okrene i lupi me po glavi.To je uvek radio.

'Vidim da se nimalo nisi promenio,osim možda sto si se ugojio i oćelavio' kažem mu te me on lupi po ramenu.Obožavam da ga provociram.

'Da,da a vidim da si i ti nesto poružneo,kakve su te lokne,devojčice' uzvrati mi provokaciju na sta se svi nasmeju.

Tek sam sada stao i uočio da se ovde ništa nije promenilo,sve je isto,ljudi su isti ostali,svi oni koji su bili ovde od početka su tu,skoro.Neki ljudi fale ali ne pitam za njih,već privučem jednu staru stolicu i sednem pored Eliota,pričajući sa njim o svemu što se događalo.

* * *

Sve što čujem je vrisak i tada pretrnem od straha i ustanem u sedeći položaj.
Tet tada shvatim da sam pored Steph i da me gleda sa očima ko sova.

'Šta radiš ti ovdee!!' vikne te me šutne nogom u butinu.

'Auu,si normalna ti,vidiš da spavam' kažem te joj okrenem leđa,umotam se u ćebe još vise te nastavim da spavam.
Ali,kao i uvek ne uspe.

'Aa ne,ne nećes ti meni spavati tu budalo jedna,ustaj odmah i da si mi iz momenta rekla gde si dođavola nestala sinoć,umrla sam od brige!'

Vikne te skloni ćebe sa mene i krene da me mlati jastukom.
Ja se za to vreme pokušavam odbraniti i dosetim se jedne ideje za koju sam sigurna da će prestati da me udara.

'Jaoo Steph paukk!!!!' dreknem i ona se u sekundi nađe van sobe vrištajući.

Misija uspešna.Kažem sebi pobednički i na kraju se nakanem da ustanem i krenem ka kuhinji gde se i sama Steph nalazi.

Ali pre nego što krenem,oglasi mi se mobilni.
Šef me zove.Au sranje,šta je sad....

* * *

HARRY P.O.V

'Nema šanse da ja to uradim,vi ste maloumna bića!!Stvarno ste smešni ako mislite da ću ja ovo da uradim,zaboravite na mene.' viknem te bacim dokumente na sto.Naslonim se na stolicu i besno posmatram ove ljude ispred sebe,ne mogu da verujem šta oni žele od mene da uradim!!
Sve ću da prihvatim,svaki drugi posao ali ovo...moju malenu..ne dotičem.

'Ma daj Harold,to je samo mala balavica,treba samo da je dovedes ovde i gotov je posao,za ostalo ćemo se mi pobrinu...'

'Ma nećete vi ništa!!Da ste stavili tačku na ovu devojku,ne želim da čujem za nju takvo nesto ili ću vas sve pobiti!!' Dreknem još jednom i gurnem stolicu na polovini ovog pustog lokala,brzim i besnim koracima se krećem ka vratima,sto pre na vazduh i sto dalje od ovih ljudi.
Čujem jedno dobacivanje 'Da ti to nije cura' pre nego što izađem.

U rukama mi je telefon koji već zvoni i sa druge strane piskutavi glas.

'Harry moj dragi'

'Ne sada,za 15 minuta u podrumu budi,čekaću te tamo,želim te poševiti tako jako Ann' kažem te prekinem vezu i palim kola krećući se ka podrumu,gde ću svu bes da istrosim na jednu od mnogo kurvi u ovom gradu...

Nastavak je tu nakon dugog perioda,žao mi je što više ne pišem toliko,ali danas sam dobila inspiraciju,hvala onima koji čitaju ovu priču,nemate pojma koliko značite.Nadam se da ću se potruditi ovog puta da krenem da pišem,sve sto trebam je inspiraciju koju sam tek danas dobila.Pročitajte i ostavite vote/komentar,sta vi mislite o priči.
Love you all xx