Trouble

chapter 17.

Polako se krećući ka svom tajnom mestu,gde samo ustvari uzivam u najlepsem prizoru i pa,ponekad kad imam probleme dodjem ovde.Jer je ovo jedino mesto gde mogu ili potpuno isključiti  mozak ili razmisljati po celi dan.

Sa vrha zgrade,posmatram cijeli London i divim se prizoru.Sedim na ivici zgrade i prepuštam se divnom vetru da mi nosi misli negde daleko.

No ubrzo taj trenutak prestane.Kada se Liam nađe pokraj mene.

'Hej' javi mi se te me lagano gurne ramenom.Nasmejem se te ga pogledam.

'Paaaa...Sta ima?' upitam ga te ga lupim sakom po butini.On samo slegne ramenima,namesti neku grimasu te se okrene oko sebe i na kraju mi pruzi flasu piva.Sto naraavno,rado prihvatim.

'Ti bas znas sta mi treba' kazem te nazdravimo ovom 'posebnom' trenutku.

Pod 'posebnom' trenutku,mislim na to da je danas 4 godine otkako smo se ja i Liam upoznali.Kao u stara dobra vremena cesto smo dolazili ovde kada nam je trebalo nesto ili jednostavno ako nam je trebala tisina.Iako sam na pocetku rekla da je ovo moje tajno mesto,zaboravila sam da spomenem i Liama.No to je sad nebitno.

'Kako se osecas?' pita  me gledajuci u flasu zatim  prebacujuci pogled na grad.

'Umm,dobro sam....valjda' nasmejem se te otpijem gutljaj ovog odvratnog piva

'Huh,ne verujem ti bas.Ako se ja osecam ovako usamljeno,a musko sam,kako se ti tek osecas?'

'Ma  daj zacepi' viknem pa mu pruzim osmeh i udarim ga u rame.

On se nasmeje te legne kako bi imao bolji vidik na zvezde.

'Oduvek je bilo ovako predivno,kao u stara vremena'
kažem te okrenem glavu ka Liamu koji se smeje i na kraju prestane,pogleda me i povuče me tako da završim na njegovim prsima.

'Alo majmune jedan,ko ti dao dozvolu da to uradiš!' ciknem i pogledam ga mrtvo ozbiljna,na šta on gotovo da umre od smeha.

'A baš si mi slatka' kaže te me povuče za obraze na šta ga pljasnem po ruci.

'Jako smešno' progovorim onako više za sebe i maknem se sa njega,sad već opet u sedećem položaju ispijem svoje pivo do kraja te bacim praznu flasu sa zgrade.

'Si normalna?!' Liam drekne i ja se trznem na kratko od jacine njegovog glasa.Koji mu je sad đavo?

'Što koji đavo bacaš tu flašu.Zamisli da si sad nekog pogodila i razbila mu glavu'
Hvata se za čelo,ustane i nastavi se kretati levo-desno hisetrišući još više,dok ja sa druge strane pokušavam da ne prasnem u smeh.

Zabrinuti Liam je nešto najsmešnije.Gledati ga tako dok se muči i dok mlatara rukama po zraku ko nekakav idiot.Što i jeste.

'A zamisli još da si bacila na nečija kola i razbila mu šoferšajbnu,ajmee,Bože pomozi'
javi se opet te ga mrko pogledam i on mi da do znanja da se ne zajebavam.

'Ko me terao da dođem,mogao sam ići do svoje devojke,uživati sa njom u toplom krevetu i gledati filmo...'

'Umm izvini,ali koliko se sećam Kim je otišla u NYC,zar ne?' upitam pomalo praveći se pametna na što mi on pruži ubilački pogled,uhvati se za glavi i kaže mi
'Šuti,molim te šuti'

Klimnem glavom te nastavim gledati u zvezde,zanemarući da je Liam iza mene i da se ponaša ko neka svetica.

* * *

Napokon sam kući,pomislim u sebi te otključam vrata  svog stana.Uđem te skinem svoje crne starke te ih bacim u stranu.Upalim svetlo te izdahnem duboko i krenem ka kuhinji,iz frižidera izvadim hladnu vodu i otpijem skoro pola flaše,isrpljena sam čoveče.