Prolog.

1.4K 33 4
                                    

Znate kako, zivot je zaista jedan velika igra, ljudi su dzojstik, njihovi postupci su potezi u toj igri. Jednostavno sta god uradio to je jedan potez, ne mozes ga vratiti ili ponistiti.  Istina... Postoji razlika izmedju zivotne igre i one prave igrice. U zivotu nema nazad a igrica ona ima ono igraj ponovo.

-ti zaista nemas granice, covjece. Predoziraces se na kraju sa tim sranjem.

Slusam ovu pricu od njega vec par puta...

-Opet pocinjes? Ne znam koji djavo sam to bilo sta i rekao.

-Tebe stvarno treba jedan dobar psihijatar. Idi bre.. Odje sam ti ko neka dadilja.

-Gle Jovane, ako ces da me smaras samo napusti prostoriju.  Nisam ti reko to da me smras.

Pocinje da se nenormalno smije...

-Ti mene reko? Ili sam te ja mozda slucajno uhvatio kako koristis to sranje. Jebote zbog toga  si i izbacen sa fakulteta. Svaka djevojka te je ostavila.

Zapravo i nije, volio sam da varam . Ne krivim jovana jer me bocka i prigovara radi ovga. Svjesan sam da je tu, da se brine. On mi je vise mego rodjeni brat, a zapravo samo drug od malih nogu.

Posle nje.Where stories live. Discover now