Posle nje.

1.

|Jovan perspektiva|

Cekao sam da zaspe i da onda mogu da idem kuci. Ivan je moj najbolji drug od malih nogu, volim ga kao rodjenog brata. U zivotu djelili smo sve, srecu, smijeh, tugu, suze, stres, bol.  Kroz sve smo prolazili zajedno.

Cuo sam ga kako bunca i doziva je...  Vidjele su se suze i dok je sanja. Znam kako mu je izgubio je nekog koga je mnogo volio. On je izlazio sa mojom sestrom, izlazili su dugo. Sjecam de perioda kada su mi krili jer su strahovali od moje reakcije. Tada je on bio skroz normalan bez ikakvih poroka. Nakon njene pogibije  on je potonuo. Ponekad pomislim da je njemu teze nego meni. Poceo je da pije i koristo tablete za smirenje a nakon toga je poceo da koristi i metadon. Imao je sve ovo bila losa navika, ipak nisam otisao i ostavio ga. Znam da je volio i da je i danas voli. Znam da dugo nece moci da zavoli bilo koga. Znađ da on nije kriv za njenu smrt iako on sam sebe krivi za te stavri.

-Nemoj da me ostavis, svaku noc mi dodjes i odes. Nemoj to da mi radis..

Cujem ove recnice. Sanjao je svaku noc  svaku noc je ona bila jednoteisti san. Znam da je lose psihicki i da na njega sve ovo utice lose.

-Aaa u pm.

-Jesi dobro?

-Jesam samo sam sanjao.. nesto.

-cuo sam. Sanjao si je opet. 

Vidjeo sam u ocima bol i suze. Ustao se sestajuci kroz sobu u krug. Uzeo je lupati sakama u zid

-Ivaneee alooo!!!

-Ja sam kriv. Jaaa sam kriv!!! Da nisam zaspao  za jebeni volan ona bi bila ziva !!! Ona bi bila sa mnom sada ja ne bih propadao !!! Tiii bi fanas imao sestru!  Ubio sam tiiii sestruuu jebote! Ubiii mr uzmi pistolj ubi meee ne mogu vise u pm!

Vristao  je kroz sobu, pustio sam ga da vristi i sipalce tu tezgobu.  Ne mogu da pustim da i njega izgubim i predma ga djavolu. Ne mogu izgubiti svoga brata.