Celi dan smo proveli u kući jurcajući, pevajući, kuvali, spremali, pili, Yoongi je čak uspeo da polomi stolicu jer se popeo na nju mrtav pijan i skočio, što mu nije išlo od ruke te se sapleo i pao, presmešno je bilo gledati ih pijane, Jin je čak uzeo da repuje DDAENG, užas. Sve u svemu da sam tražila da bolje veče i za bolje društvo ne bih ga dobila. Naravno pošto se nismo treznili celi dan, više se nije znalo ko šta radi, Namjoon je bacao neke loše rime, Tae i Iva su se krljali logično. Jungkook je pokušavao da skoči kroz prozor i to zatvoren a ja se kidala na to. Ludnica je bila po kući. Uveče kad je došlo vreme da se sve to počasti logično morali smo to pijani jedva smo sredili sve. Seli smo na kraju u dnevnu sobu jer više nismo imali snage ni za šta, razmišljali smo o toj zgradi u kojoj ćemo da budemo i da živimo. Delovala je nestvarno, momci su nam pokazivali slike i pričali o njoj. Za sad smo skontale da je ogromna što se i vidi i da ima previše soba i da sve što poželiš ima ugrađeno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Izgledala je kao san snova, mada nije mi se svidelo što tu ima i drugih grupa koje je BigHit preuzeo, ali šta je tu je ne mogu ja sad tu nikako da utičem. Meni je dovoljno što imam njih i savršeno mi je. Iva je sve vreme balavila na samu sliku zgrade
Ja: Iva jel shvataš da ćemo živeti ovde? Ti sad balaviš šta će biti kada odemo tamo? Iva: baciću se sa te zgrade, mislim da će skok sa nje biti slađi nego bilo sta drugo Namjoon: ne znam šta da vam kažem, osim navićićete se Ja: moramo Iva: meni neće biti teško Kook: verujem
I tako smo jedno sat vremena pričali o ljudima, posluzi, njihovim bivšim menadžerima i tako dalje i tako bliže. Posle cele te zbrke smo polako jedan po jedan padali u san u dnevnoj sobi,, što na ugaonoj garnituri, što na foteljama a neki i na podu hahahah specifično mislim na Yoongia.
_______________________________
Novo jutro, novi dan, novi zadaci. Danas se pakujemo. Idemo sutra ujutru u već pomenutu BigHit zgradu. Iva logično nije mogla da dočeka trenutak da krene da se pakuje, mada ja sam imala previše stvari koje su mi trebale u staroj kući trebala bih da odem da ih uzmem.
Ja: ljudi ja moram do svoje stare kuće tamo su mi ostale neke stvari koje bih morala da uzmem Kook: hoćeš da ja podjem sa tobom?
a onda mi je kliknulo... PA MENI JE CELA SOBA U BTS POSTERIMA I URAMLJENIM SLIKAMA. MOLIM???? DA JUNGKOOK PODJE SA MNOM!!? NE DOLAZI U OBZIR
Ja: NEMA POTREBE Kook: zašto? oa želim da vidim tvoju staru kuću pre nego da odemo Ja: nema šanse Jungkook zaboravi Kook: Iva znaš gde joj je kuća? Iva: da? Kook: super, idemo
Prebacio me je preko ramena na sta sam vrisnula ali sam navikla na to pa sam se samo nadurila jer sam znala da nema poente da se opirem, ALI IVA KOJE JE BEZ I JEDNE JEDINE REČI SAMO KRENULA ZA JUNGKOOKOM.... najebala je
Stavio me je u kola i zaključao zadnja vrata kako ne bih izašla, i da ih nije zaključao ne bih izlazila iskreno mrzi me da bežim više, dosta je bilo bežanja ja mislim njih dvoje su seli napred te se Iva samo okrenula i nasmejala zlo. Prevrnula sam očima i samo nastavila da ležim na zadnjem sedištu. Iva je navodila Jungkooka gde mi je kuća i ako sam ja sama to mogla ali neka, pustila sam ih da misle da su postigli nešto ovime. Nakon pola sata vožnje smo stigli do moje kuće, čim smo ušli u dvorište uhvatila me je nostalgija. Ne znam tačno da li je dobra ili loša vrsta nostalgije, ali podseća me na zivot pre nego da upoznam BTS uživo, tako da rekla bih loša vrsta. Izašli smo iz kola, te sam izvukla ključeve i otvorila kuću. Ništa se promenilo nije, sve stoji na svojem mestu. Kako sam se kretala kroz kuću videla sam na kuhinji poruku na stolu. To nije bilo tu kadam sam zadnji put bila ovde. Prišla sam i videla sam malo prašine na porukici. Uzela sam je u ruke i počela da čitam u sebi
Mila naša, ne znamo kada ćeš se vratiti kući, ali ti sada živiš svoj život negde, znaš da te mama i tata vole, kad god ti zatreba nešto obavezno nas pozovi, nismo te do sada zvali jer nismo hteli da te uznemiravamo, da ti se nesto loše desilo znali bismo odmah tako da znamo da si na sigurnom. Mi smo se preselili, trenutno smo u New Yorku, još jednom kažemo ako ti treba nešto mi smo uvek tu za tebe
- mama i tata
ONI MENE ZEZAJU!!! PA ONI SE ŠALE SA MNOM???
Kook: šta piše? Ja: a ništa samo njihovo klasično proseravanje, pusti to idemo gore o stvari i izlazimo ne mogu više da se nerviram.
Otišli smo gore i samo sam uletela u sobu nije me bilo briga sta ce sve Jungkook da vidi samo želim da Izadjem iz ove kuće i da odem.
Kook: woooww vidi ti sve te naše postere i albume i merch. Ja: nikad neće da ti udje u glavu da sam bila army zar ne? Kook: verovatno ne Iva: ajde Danice da ti pomognemo recu samo šta ti treba Ja: izvadi iz ormmara sve i sklopi imaš kofer na ormaru stavi sve u njega ako stane, ako ne imaš još jedan kofer do njega, Jungkook ti možeš samo da uzmeš ovu šminku i da staviš sve u neseser i to je to.
Nakon svog pakovanja, samo smo izleteli iz kuće i vratili se nazad.
Yoongi: i kako je prošlo?
Bukvalno sam režala dok sam ulazila unutra. Ne verujem da su samo odlučili da me puste tako, kao da im nisam ćerka. ZnAmO dA sI nA sIgUrNoM. Važi, a ovamo me siluju i otimaju bedni ljudi i moraju poznate ličnosti da me spašavaju. Užas.
Ja: nećemo o tome uzela sam šta mi je trebalo i to je to Yoongi: šta je bilo? Kook: hyung samo pusti.. Yoongi: okej i guess Iva: oćemo li mi da jedemo Jin: a stvarno si mislila da necu da spremim ručak, prvi sam se spakovao, pa mi je taman ostalo vremena
Nasmejala sam se na to jer Jin koliko god bio zauzet uvek bi našao vremena da spremi da jedemo. Seli smo svi za sto jeli na brzinu i nastavili sa pakovanjem. Nakon podužeg pakovanja otišli smo u sobe da se odmorimo jer sutra ujutru krećemo rano. Ulazimo u sobu i naravno Jungkook mora da pita..
Kook: šta je bilo ono danas? Ja: ma ništa pusti Kook: neću da pustim ispričaj mi
Legla sam u krevet te je i on legao pored mene i prebacio ruku oko stomaka
Ja: oni nikada nisu bili roditelji za mene Kook, oni su oduvek bili samo roditeljske figure i moja ajde da kažemo banka, kroz sve su gledali na novac, ljubav sam dobijala samo mala dok sam bila, i kada sam krenula u školu već tada su krenuli da me. zapostavljaju. Nikad ama baš nikad nisam dobila ono što sam htela od njih, a jedino što sam htela je ljubav ona istinska Kook: verujem ti, nemoj da razmišljaš o tome, sada imaš nas, mi smo tie porodica, i veruj kada ti kažem da ćeš dobiti svu ljubav ovog sveta Ja: već je dobijam
Nasmejao se i poljubio me te smo utonuli u san
_______________________________________
YALL KONAČNO NOVI DEO ETO MOZDA KRAĆI MOŽDA NE SAMI PROCENITE VOLIM VAS 💜💜💜💜
