dark life with light | J.JK ff

34.

Jungkook P.O.V

Tražimo je ali je nigde nema. Tražimo vec pola sata telefon ali ništa. Aplikacija i dalje pokazuje istu lokaciju ali nje nema nigde.

Namjoon: ljudi idem ja do ove prodavnice ovamo, kupicu nam nešto za piće.
Ja: okejj..

Namjoon P.O.V

Ulazim u prodavnicu i uzimam po jedan Sprite za sve nas.

Ja: Dobar dan
Prodavačica: dobar dan, još nešto
Ja: um da li ste možda videli neku devojku ovde, biciklom je išla.
Prodavačica: vidla sam je, držala je telefon u rukama, ali joj je neki crni dzip prišao i nešto se je desilo nisam videla sta, dzip je bio ispred njih, u sledećem trenutku sam videla dvojicu momaka kako bacaju biciklu i telefon u neku travu tamo

O moj bože

Ja: hvala puno, zadržite kusur ne znam kako da vam se zahvalim
Prodavačica: zapisala sam tablice dzipa ako vam treba
Ja: stvarno? jel možete da mi zapisete.

Kada sam donio informacije, izašao sam brzo iz prodavnice i krenuo ka velikoj travi koja se nalazila ispred prodavnice.

Jungkook P.O.V

Vidimo Namjoona kako ide ka nekoj velikoj travi ubrzanim korakom.

Ja: Namjoon gde ćeš
Namjoon: slušajte dobio sam neke informacije od prodavačice..

Ispričao nam je šta je čuo i krenuli smo svi kroz tu veliku travu sa nadjemo bicikl i telefon.

Jimin: vidim nešto tamo ljudi..

Prišli smo tom mestu gde nam je Jimin pokazao. Na bicikli je bio papirić. Ovo ne može biti istina

Zdravo Jungkook, nadam se da ti je bilo lepo sa Danicom.. jer ne nikada nećeš videti više.. na žalost.. počeću jednog po jednog da vas rešetam i izjedam, a onda... pa.. ti si poslednji.. videćeš i sam.. srećno:)...

Ne verujem šta vidim. Sve mi je mutno pred očima. Jaoo bože šta li sam ti skrivio. Uzeli smo biciklu i stavili je u gepek. Ušli smo svi u kola i otisli pravo u policijsku stanicu da im damo tablice kola i da vidimo da li možemo da dobijemo neke informacije..

Danica P.O.V

Tresla sam se. Bila sam u brusu i gaćama, zavezana za krevet. Nije me bilo briga šta će sa mnom da uradi. Samo da Jungkook ne dodje ovde, inače će svi pomreti.

I dalje ne mogu da verujem koj kreten je ovaj Viktor majke mi.

Odjednom, čujem vrata od sobe i ulazi, pogodi ko...

Viktor: pa moja princezo, kako si?
Ja: Ma super, SAMO BIH BILA BOLJE KAD BI ME ODVEZAO!
Viktor: evo evoooo..

Ustao je i zaključao vrata, zatim mi prišao i odvezao. Sve me boli, ruke pogotovo.

Viktor: vidi, razmišljao sam o ovome, imaš dve opcije.. ili ćeš da zajebes Jungkooka i da budeš sa mnom, pritom ja neću ništa da ih diram, ili ćeš da nastavis da se opires i da nastradate i ti i oni tvoji.
Ja: a ja svakako nastradam..
Viktor: pa pazi, mozda i budem blag..
Ja: a zašto me jednostavno ne pustiš da živim normalan život Viktore? Zašto mi samo nabijas sranja..?
Viktor: jer si i ti meni isto to radila draga moja..
Ja: okej onda, izjebi me, evo dajem sebe, i onda me pusti da živim normalan život
Viktor: mislim da jedan put neće biti dovoljan draga...

Počela sam da plačem i da se tresem.. Zašto se ovo meni dogadja?

Viktor: oo zašto moja beba plače?
Ja: Zašto mi ovo radiš... da me stvarno voliš ti bi me pustio... ne bi me ovako mučio...
Viktor: jer si i ti mene mučila draga.. misliš da mi je bilo lako da te gledam sa Jungkookom svaki dan u školi? NARAVNO DA NE!

Samo sam još više počela da plačem i legla na krevet dok sam se previjala. Ne od spoljašnih bolova i hladnoće.. već zbog unutrašnje boli...

Viktor: a sad.. kreće zabava..

Pogledala sam ga zaprepašćeno....

Jungkook.. gde si....