dark life with light | J.JK ff

4.

Jutro, budim se i vidim da imam 10 propuštena poziva od Ive, o ne, ovo ne može biti dobro, uspavala sam se za u školu. Prelepo. Ne kasnim mnogo, za 5 min počinje čas, mogu da stignem na prvi, brzo se oblačim za u školu

Uzela sam ranac i bukvalno izletela iz kuće. Minut me je delio od škole kada sam ugledala Viktora. Wtf, trebao bi da je u školi.

Ja: heej
Viktor: ej

Pritrčao mi je i odjednom me poljubio na blic, uzvratila sam, ali sam se takodje zbunila. Osećala sam leptiriće u stomaku. Kad god mi je u blizini ja osećam neke leptiriće u stomaku.

Ja: emm
Viktor: sta?
Ja: čemu ovo?
Viktor: pa zar se dečko i devojka ne ljube?

Na tu njegovu rečenicu sam se zagrcnula bukvalno sa vazduhom.

Ja: molim?
Viktor: ček, zar ti ne osećaš isto prema men- ma nista
Ja: NE! Ovaj, hoću da kažem ne u fazonu želim da budemo zajedno, ti si prelep i predobar, volim te, ali mislila sam da si ono sinoć uradio samo zbog Marka.
Viktor: devojko, da mi se ne svidjas, pustio bih te da te Mark gnjavi.
Ja: hahah strašno
Viktor: pa idemo u skolu, i ja sam se uspavao
Ja: haha i ja, već se slažemo
Viktor: bukvalno hahah

Zagrlio me je oko ramena, i krenuli smo. Kada smo ušli u učionicu bilo mi je neprijatno, i dalje me je grlio, mislila sam da će da me pusti. Iskreno baš me briga, mogu da mi zavide.

Nastavnica: zašto kasnite!!
Ja i viktor: uspavali smo se

Celo odeljenje nas je gledalo, verovatno su pomislili da smo spavali zajedno, realno ko to ne bi pomislio, oboje smo se uspavali, u isto vreme smo došli, u isto vreme smo to rekli, i jos me grli. Prelepo.

Nastavnica: pa golupčići sedite

Kada sam došla do svoje klupe, Viktor je skinuo svoju ruku za mog vrata i poljubio me u čelo.

Odeljenje: A BEBE
Ja: strašno
Viktor: bukvalno

Sela sam pored Ive, i kao po običaju, počela je da me ispituje razne stvari.

Iva: šta je ono bilo?
Ja: iskreno, ne znam ni ja
Iva: ne pravi se luda nego mi kaži
Ja: posle
Iva: ali-
Ja: POSLE
Nastavnica: TIŠINA!

Završio je jos jedan dosadan dan

Iva: STANI

Stala sam kao zakovana za zemlju

Iva: PRIČAJ

Ispričala sam joj šta se desilo sa Viktorom, bila je sva uzbuđena i nekako srećna zbog mene

Ja: i eto to se desilo..
Iva: W O W
Ja: znam, strašno
Iva: NEEE, TO JE PRELEPO
Ja: huh, ne znam

Odjednom sam osetila ruke na svom struku kako me obavijaju od pozadi, osetila sam muški prelepi parfem.

Viktor: kako je moja lepotica
Poljubio mi je vrat i sklonio se do mene

Ja: odkud ti?
Viktor: pa mislio sam da idemo u istu školu znaš
Ja: znaš na šta mislim...
Viktor: da da, znam, pa ništa trebao sam da se vraćam sa drugarima ali sam došao do tebe da bih te ispratio do kuće..
Iva: A PRESLATKO BUKVALNO...
Ja: ne zanosi se devojko
Viktor: pa idemo
Dao mi je ruku kao princ princezi
Ja: pa idemo.
Uhvatila sam ga pod ruku i krenuli smo kući