dark life with light | J.JK ff

33.

Vozim se biciklom kroz grad.. i dalje ne mogu da verujem da je Yoongi u bolnici... Stajem do najblize trafike da kupim vodu. Dok sam čekala da mi vrati kusur videla sam neka crna kola. Dzip veliki. Imala sam neki loš predosećaj..

Sedam nazad na biciklu i ponovo krećem u brzinsku vožnju nazad kući. Dok sam gledala lepote ovog grada, za oko mi je zapao isti onaj džip od malo pre. Išao je pored mene u saobraćaju. Stakla su bila zatamnjena pa nisam mogla ništa da vidim unutra. Niti ko je tamo, niti sta i gde gleda. Još većom brzinom sam krenula da vozim kada više nisam imala snage jer je bila uzbrdica i morala sam da stanem da se odmorim.

Odjednom ispred mene se pojavljuje, ništa drugo nego isti onaj džip. Gledam ispred sebe, a iz auta izlaze dva nabildovana momka i prilaze mi polako. Uzimam flašicu vode i pijem polako.

Xx: vraćaš se kući?
Ja: izvini?
Xx: hoćeš da te povezemo, izgledaš umorno
Ja: neka hvala super sam
Xx: si sigurno? - počeo je polako da mi se približava i stavio ruku na moje rame
Ja: aha

I tom trenutku sam osetila jak bol i videla samo crno pred sobom..

Jungkook P.O.V

Danice nema već jako dugo, izašla je pre 4 sata napolje i nema je da se vrati. Ulazim u dnevnu sobu gde je ostatak ekipe i gledam ih zabrinuto i razočarano.

Namjoon: šta je bilo Kook?
Ja: Danica je nema već dugo..
Namjoon: si je zvao?
Ja: pa i ne
Iva: ja ću

Zvonilo je tako nekoliko puta ali od odgovora nista. Svi smo redom počeli da je zovemo ali se nikome nije javljala. Sve jedno isto. Dugotrajno zvonjenje i onda prekid veze.

Ja: i šta ćemo sad?
Namjoon: da pokušamo da je lociramo?
Jin: ja ću to

Ustao je odmah sa kreveta i doneo lap top. Uključio ga i ušao u lokaciju telefona. Nalazi se na 5 minuta kolima odavde. Odmah smo svi krenuli našim ogromnim Range Roverom da je nadjemo. Nadam se samo da je dobro

Danica P.O.V

Budim se vezana za stolicu, oblivena znojem dok mi vrtoglavica i bol u glavi sve to pogoršava. Gledam oko sebe, i vidim da se nalazim u prostoriji sa velikim stolom i stolicama i par meta. Ovo je neka streljana?

Xx: Vidim probudila si se..

Glas je odjeknuo prostorijom. Opet onaj isti glas od onog čoveka malo pre.

Ja: šta hoćeš od mene?
Xx: ja ništa
Xy: ali zato ja da..

Drugi glas je odjeknuo prostorijom. I to meni vrlo poznat glas.. Viktor...

Ja: ŠTA HOĆEŠ TI VIŠE OD MENE?
Viktor: a pa to je očigledno.. da se vratimo na ono što smo bili pre onog mamlaza. Vidiš počeo sam da ih rešetam jednog po jednog. Prvo onog što se pobio sa mnom, sledeći je onaj sa visokim ramenima.. i tako cu sve, jednog po jednog. Dok ne postaneš samo moja - na te njegove reči sam se sledenila i pogledala ga popreko i ubitačno
Ja: psihopato jedna.. NE DIRAJ IH, EVO TI MOJE TELO, JA, RADI SA MNOM ŠTA HOĆEŠ, ALI NJIH NE DIRAJ
Viktor: o, a zašto?
Ja: jer... ja nisam jedina koja ih voli.. i kada bi im se nešto desilo milioni i milioni njih bi bilo depresivno...
Viktor: ooo, pa to je slatko, jebiga život je okrutan.. a sada- počeo je da mi se približava i bukvalno mi se uneo u facu
Viktor: šta prvo da ti radim....