dark life with light | J.JK ff

36.

Jungkook P.O.V

Policajac: izvolite
Ja: hvala vam puno
Policajac: ovo je lokacija na kojoj su zadnji put vidjene te registracije kola, ako vam zatreba pomoć pozovite ne na moj telefon odmah cu doci
Ja: hvala vam mnogo još jednom

Uzeo sam papirić sa adresom i brojem i otisao do ostalih gde su sedeli.

Ja: dobio sam adresu, idemo tamo, kada vidimo kakva je situacija videćemo za na dalje
Namjoon: Jungkook, čekaj
Ja: Nema čekanja Namjoon, moramo odmah da idemo, inače će ubiti Danicu
Namjoon: a sta ako je sve ovo namešteno samo kako bi došao do tebe i ubio te?
Ja: ne zanima me, neka me ubije ali ne želim da ona nastrada
Jimin: Jungkook mislim da je Namjoon u pravu
Ja: NE ZANIMA ME POLAZITE

Smesta su ustali i krenuli ka kolima.

Nakon pola sata vožnje, stigli smo ispred neke velike zgrade, izgeldala je više kao napuštena ne dovršena zgrada. Izašli smo iz kola i videli puno ljudi ispred.

Xx: brate jel si čuo vriske?
Xx2: misliš da je...?
Xx: naravno da jeste, rekao je da moramo da se čuvamo ako dodje ona njena vanila od dečka
Xx2: Jungkook beše?
Xx: Zar nije on beše u nekom bendu?
Xx2: BTS?
Xx: ne zanima me

Slušali smo ceo taj razgovor iza nekog kontejnera. Počele su suze da mi se slivaju polako dok sam slušao sve to... Već ju je iskoristio i ko zna šta uradio... Jao Bože nek izdrži samo još malo, neka bude živa...

Ja: ovakvo ćemo.....

Danica P.O.V.

Sedim već dva sata umotana u ćebe samo u brusu i gaćama.. naravno... kako sam glupa jao šta li mi je ovo trebalo, znala sam da nisam trebala da se vraćam zajedno sa Jungkookom, mogli smo svi tamo da ostanemo i sve bi bilo okej jao bože....

Čula sam otvaranje vrata i videla nikog drugog nego Namjoona....
Čekaj.. NAMJOON?

Ja: JOON???
Namjoon: DANICE!!

Odmah sam ustala iz kreveta i zagrlila ga. Nije mi bilo bitno sto sam praktično gola. Samo sam mu uletela u zagrljaj i počela još više da plačem. Mazio me je po kosi i smirivao.

Namjoon: slušaj me, došli smo svi po tebe, moraš domah da navuces nesto na sebe i bežimo.
Viktor: ko beži gde?

Čuo se je Viktorov glas sa vrata. Naravno da je morao da dođe...

Namjoon: ja ne znam šta ti izvodiš više
Viktor: ajde da ovo završimo mirno, samo odi i neću vas dirati
Namjoon: kako ti kažeš

Pogledao me je i namignuo. Dok je prolazio pored Viktora, stao je i uradio nešto sto ja nisam videla te je Viktor odmah pao na pod. Kada se Namjoon okrenuo videla sam elektrošok. Wow Namjoon.

Namjoon: stvarno je mislio da idem bez tebe? Tupadzija

Odmah sam ustala sa kreveta i obukla bilo kakvu odeću koju sam našla. Neku široku majicu i trenerke, obukla patike i uhvatila Namjoona za ruku i krenula ka izlazu.

Ali pre nego da izadjemo Viktorova ruka me je uhvatila za skočni zglob na nozi te sam pala. Počeo ja da me vuče ka sebi, ali nije imao dovoljno snage. Sutnula sam nogom njegovu ruku i odmah ustala i nastavila da trčim.

Bili smo u velikom hodniku i apsolutno nismo znali gde se nalazimo. Odjednom su se ispred nas našli oko 30-tak momaka naoružanih. Ja i Namjoon smo se pogledali, ali, Namjoon nije imao strah.. I sve kao u filmu, Jungkook i Taehyung ulaze kroz prozor sa pištoljima i pucaju iste one momke. Pored sebe vidim Namjoona kako vadi svoj i počinje da puca.

Gledala sam u neverici, ali odjendom sam osetila ruku preko svojih usta i kako me vuku unazad. Po mirisu sam osetila da je Viktor. Pokušala sam da se oduprem i da vristim ali je bio jači od mene.

Ujela sam ga za ruku i on je odmah pustio. Odjendom vidim Jimina i Hoseoka kako mi prilaze i hvataju me za ruke. Hoseok me prebacuje preko ramena i trči. ispred sebe sada vidim Jimina kako se bije sa Viktorom. Odjednom se tu stvara Jin i pomaže Jiminu.

Hoseok: Ne brini sve ce biti gotovo uskoro

Rekao je to dok je trčao i dalje kroz veliki hodnik i pomazio me po ledjima

Ulazimo u neku još veći hodnik malo širi i Hoseok nastavlja da trči. Čujem da Hoseok nešto priča ali ne čujem šta. Odjendom zatvaram oči i sve postaje crno.....