PIŠEM TI O NAMA

Dan prvi - Sete

DAN PRVI

Opet me noćas, kao i prethodnih noći sustigoše i prigrliše neke sete.

Znaš, one koje ne puštaju dugo, dugo...

One koje nagone čoveka da troši uludo sate, ne gledajući ni u šta određeno, ali su samo tu da bi ga odvojile od sna...

Pa on tako razmišlja unedogled.

Vrti filmove unazad u svojoj glavi i razmišlja o tome kako bi uradio to i to umesto što nije da su mu ova pamet a one godine...

Kako bi voleo da postoji vremeplov da ispravi svoje pogrešne postupke ili da da sve od sebe da ih ne napravi.

Ali vremeplov ne postoji.

I onda se slomi sve u čoveku i on počne da plače.

Da kida deo po deo sebe iako je svestan da je iskidao skoro sve deliće svoga srca i da se čudi kako je moguće da je uopšte živ.

Da, te noći dolaze uglavnom onima koji se nemaju a dali bi sve samo da se ponovo imaju.

Makar bi dala jedna strana.

U ovom slučaju ja.

Te noći su sustigle i mene i donele su mi na dar paketić pun sete, pun nekih osećanja i starih sećanja na one nezaboravne momente, znaš one koji se pamte zato što se dese jednom u milion godina?

E, baš te su i mene obradovale.

Ili rastužile ne znam ni ja više.

Znam samo da me sad rastužuje kada se svega setim a nekad davno me je sve to činilo neizmerno srećnom.

Pa rekoh, nemajući kud od sebe, od suza koje su mi se skupile u duši, od tuge što mi se taloži iz dana u dan u srcu i raste ko gusto trnje oko njega, da sve to lepo prenesem na papir, i napišem sve ono što osećam - tebi.

Malo za promenu.

Dosta sam držala u sebi.

Rekoh da te malo prisetim, podsetim, da kojim slučajem ne zaboraviš sve ono lepo, ono za pamćenje, ono što ni jedan čovek ma koliko bio ljut ne sme da zaboravi.

Noćas slušam pesme Saleta Tropika.

Znaš one, koje smo slušali kada smo išli na koncert za župsku berbe koji je bio održan dve hiljade šesnaeste.

E, taj.

Slušam "sve moje zore" i prisećam se s čežnjom u srcu kako se mobilni njihao dok smo se nas dvoje u ritmu zagrljeni kretali,a ti si držao kameru uperenu ka bini.

Sećam se onih iskrica u očima, ti si bio uzrok mojih,a ja bila uzrok tvojih iskrica.

Sećam se, jedne srećne mlade žene, i jednog srećnog, veoma zrelog, mladog muškarca.

Na jednoj fotografiji stojimo i blago se smešimo dok sjaj u našim očima govori sve.

Koliko se volimo.

Koliko ćemo se tek voleti.

Koliko smo srećni što ovo naše počinje.

Koliko smo puni nade da će to da potraje.

I puni želje da nikad ne prestaje.

Te godine, kao što Araš reče, zaživela je jedna čista ljubav.

Na drugoj fotografiji ljubim te u obraz.

Tvoj iskričavi pogled govori sve.

Govori - „ja sam srećan."