PIŠEM TI O NAMA

ROĐENDANI

             

Novembar je protekao lepo...

Inače ne volim sivilo - ne volim kišu jer me uvek podseća na dane pre tebe.

One tugom oslikane dane - suzama obojene i bolom okupane.

Ali - kad sam uz tebe nijedna kiša mi ne pada teško - nijedna oluja ne može mi ništa, a kada grmi ja se u tvoje naručje zavučem kao strašljivo maleno detence pod topli jorgan i sedim tako ušuškana u tvom zagrljaju dok to ne prođe.

Sa tobom sunce jače i lepše sija a kiše postaju podnošljivije - ako to nije definicija prave ljubavi onda zaista ne znam šta jeste.

Novembar je mesec u kom smo uglavnom sedeli kući ali meni to nije teško palo jer ja sam od onih ljudi kojima je nebitno gde su - već im je bitno s kim su.

Znate - ljubav nije u tome da što više izlazite sa osobom koju volite - jeste i to je lepo ali ljubav se ne sastoji u izlascima i izlasci ne bi trebalo da je definišu.

Ljubav je kad si sa nekim i kad imaš i kad nemaš.

Kad koračate zajedno istim putem držeći se za ruku dok vam život servira čas svetlost - čas tamu.

Ljubav se ogleda u tome da zajedno prođete kroz to oboje a ne da u trenucima okupanim svetlošću koračate jedno uz drugo a kada padne mrak jedno od vas ode.

Mili moji pa nije to ljubav - niti je to ikad i bila.

Ljubav je kad zajedno pijete smuti sačinjen od dobrog i lošeg i ne ostavljate jedno drugo na cedilu u najtežim trenucima.

E to je ono što sam ja imala s tobom.

E to je ono što nisam imala nisakim drugim pre tebe.

Da nije bilo tebe ja ne bih spoznala čari prave ljubavi.

Da nije bilo tebe - mislim da bih dugo tumarala po mračnom lavirintu tražeći odgovore na moja pitanja

„A šta je to ljubav?"

„A šta je to prava ljubav?"

Osim što smo dane provodili kući - sećam se da sam tih dana imala privremeni posao u vidu toga da nosim ponude za novogodišnje čestitke okolnim buticima i radnjama kako bih sklopila neku pogodbu između njih i radija čiji su vlasnici moji roditelji.

Sećam se - ti bi mi iskopirao po pedesetak flajera a ja bih otrčala s radošću da ih odnesem po okolnim mestima.

Bila sam nesigurna - nisam znala kako da pristupim ljudima jer se nikad nisam bavila tim poslom.

Nikad do sada.

Ali sam ipak uspela da pogodim veći broj čestitki i reklama.

I to je za mene tada bio uspeh.

Ogroman uspeh.

Iako ne radim više od godinu dana to mi je dalo neku novu snagu i najviše od svega saznanje da ću uskoro dobiti svoju novu platu donelo mi je radost.

Radost jer znam da ti se bliži rođendan.

Jer želim da ti priuštim nešto lepo za taj dan.

Jer želim da te usrećim.

Jer želim da toga dana izmamim onaj tvoj osmeh na tom lepom licu kao što ti meni svakoga dana izmamiš po hiljadu i tri osmeha.

Volim kada ti kupim nešto - kada te obradujem.

Ma - nije ključ u kupovini - ključ je u tome što volim da te vidim srećnog.

Da vidim one iskre u očima koje govore „ ja sam voljen - ja sam srećan"