PIŠEM TI O NAMA

Sećanja

DAN TREĆI

Sećanja mi naviru kao kroz maglu, al' opet dok god mogu da ih vratim barem iole dotle postoji i nada da ih oživim celokupno...

Sećam se - te večeri kada sam došla kući puna radosti jer sam provela toliko lepih trenutaka u društvu sa tobom i društvom, toliko sam bila i tužna jer nisam znala kad ću vas videti ponovo i stalno sam u svojoj glavi vrtela pitanja „Hoće li to biti skoro ili će naš ponovni susret morati malo da popričeka?"

Međutim - opazivši svu tu sreću i razdraganost moji su odmah po ulasku u kuću krenuli sa pitanjima:

- Ko je taj?

- Odakle je?

- Jel' imaš slike?

- Daj da vidimo...

Savladana mnoštvom pitanja uzela sam brže-bolje fotografije da pokazujem i da im objašnjavam da mi se ne sviđa onaj dečko s kosom do ramena jer je to dečko moje drugarice već onaj drugi, kratke crne kose i kestenjastih očiju i ne sviđa mi se nego je okej kao drug i simpatičan je i baš baš gotivan ali mi se ne sviđa.

Nakon toga bih ljutito zalupila vrata kupatila i rekla im da me ostave na miru da se presvučem i odem da spavam jer je dan - iako je bio lep - ipak bio i dug i krajnje je vreme da spavam jer je energija kojom raspolažem na izmaku.

Nakon toga stalno sam ponavljala u sebi nešto kao mantru „On se meni ne sviđa, on je meni simpatičan ali mi se ne sviđa... rano je još za sviđanje.." i to mi je bila bajka koju sam samoj sebi čitala za laku noć.

Nakon samo par nedelja stiže mi poruka od Ive u kom me pita jesam li za da se ovog puta nađemo kod njih i da odemo svo četvoro do nje i njenog dečka na palačinke na šta pristajem jer znajući da ćeš ti biti tu znala sam da će mi zabava biti zagarantovana tako da sam sutradan sedela s njom u Autobus i vozikala se do vašeg grada.

To je bila moja prva poseta župi.

Moj prvi susret s njom.

I isto sam bila uzbuđena i zbog toga što prvi put odlazim da posetim taj grad i zato što ću opet nakon nekog vremena videti tebe.

Dečaka s očima malenog laneta.

U toku vožnje Iva i ja nešto čavrljuckamo kako bismo prekratile vreme ali sam dosta dobar deo vožnje provela i u družbi sa svojim mislima jer sam preispitivala sve do najsitnijeg detalja.

Uporno sam želela da pobijem činjenicu da mi se dopadaš.

A dopao si mi se na prvi pogled.

Iako sve u meni govori da ljubav na prvi pogled ne može, da je to u startu pogrešno i da trebam da dam vremenu vremena.

A ipak -ti si mi se baš tada dopao - prvi put kad sam te videla.

Valjda sam zato želela da odbijem da priznam.

Valjda sam zato govorila u sebi trista puta „On je simpatičan ali mi se ne dopada na taj način"

Ipak - uprkos svemu tome - ti si mi se dopadao baš na taj način ma koliko se ja trudila da to sakrijem.

Nakon sat vremena vožnje stižemo a vi nam pritičete u susret.

Pozdravljamo se i krećemo - prvo smo skoknuli do kafića da se opustimo uz kaficu,a zatim odlazimo do slatke kuće kako bi novopečeni golupčići pazarili ono što im je u tom trenutku bilo neophodno za penkejkse.

Idući putem nisam čak ni mogla da uživam u razgledanju nepoznate mi i neobično lepe župe jer sam konstantno morala da vodim računa o pantalonama koje mi spadaju te sam zbog toga stalno išla iza vas u želji da niko od vas ne primeti šta mi se dešava (i kud baš ove pantalone da uzmem sad)