PIŠEM TI O NAMA

ROĐENDAN

                                                    DAN ČETVRTI

Budim se spremna da se susretnem s realnošću.

A realnost je ta da te nema.

Rešavam da se obučem i navlačim na sebe roze majičicu sa kratkim rukavima i cvetnim dezenima, crne farke, bele baletanke i nakon što sam se našminkala odlazim u kupovinu.

Prvo obilazim lagunu i pazarim šta mi treba - znaš ti mene.

Zatim odlazim do kineske radnje gde kupujem par preko potrebnih šnala, novčanik koji mi treba više od svega, dve preslatke šoljice jer sam u zadnje vreme zaluđenik za šoljicama, nešto za dekoraciju, a zatim odlazim do kućne hemije kupujem par laka za nokte te odlazim do maksija gde kupujem najosnovnije namirnice.

Vraćam se kući umorna ko konj, natovarena kao kamila i znojava kao nikada do sada u životu.

Kada sam raspakovala stvari i presvukla se, odlučujem da spremim rižoto i sataraš kako bih imala jelte, i šta normalnog za pojesti osim sendviča na koje sam se navadila ko luda ovih dana.

Stavljam pirinač u činiju, provlačim ga triput kroz vodu i zatim ga stavljam u šerpu,a nakon toga dodajem vodu i uključujem najveću ringlu na šporetu.

Kada se već dovoljno pirinač krčkao i dinstao reših da mu dodam malo šargarepe i luka kako bi rižoto dobio neki šmek.

Bila sam ovog puta pažljiva kada sam kuvala i gledala sam da konstantno budem uz šporet i da motrim na ručak koji se na njemu krčka.

Navukla bih na levu ruku rukavicu bež boje i njom bih pridržala ručku od šerpe dok bih desnom rukom povremeno mešala.

Setila sam se tebe.

Tebe koji si s najvećom ljubavlju kuvao.

Tebe koji si uneo svo svoje srce u sve ono što radiš.

Tebe koji si uvek gledao da daš svoj maksimum - radio na sebi i nadograđivao se.

Tebe koji si večiti majstor u kuvanju.

I tebe koji je voleo da sprema samo za mene.

Kažeš mi da si najviše voleo onaj sjaj u očima pun ljubavi i zahvalnosti dok jedem hranu koju si mi sa ljubavlju spremio.

Kažeš mi da se tada osećaš posebno.

Moram ti reći hvala.

Zato što si me naučio da kuvam.

I što je najvažnije naučio si me da volim da kuvam.

Jer sama tvoja ljubav prema kulinarstvu meni daje ogroman podsticaj da nastavim da radim to što radim.

Kad god krenem da kuvam, setim se tebe i toga s kolikom ljubavlju si spremao svako jelo, koliku ljubav si unosio u to što radiš - i to mi daje vetar u leđa - to mi je podstrek.

To čini da još više zavolim ono što radim i govori mi da budem pažljivija kada spremam neko jelo jer sve na čemu čovek radi zasniva se na strpljenju - pa tako i jelo.

I sve što čovek radi, trebalo bi da radi s ljubavlju - isto je tako i sa kuvanjem.

Ranije sam umela da skuvam ponešto ali nisam volela da kuvam zato što sam nevešta u kuhinji i zato što uvek ostavim golem nered za sobom kada nešto spremam.

S vremenom sam navikla na taj nered i prigrlila ga - znajući činjenicu da ću ga kad-tad počistiti, dakle, ako ne sada onda sutra, tako da jedno opterećenje manje sa moje liste.