PIŠEM TI O NAMA

I OPET SE SEĆAM APRILA

                                     APRIL 

Danas ću malo da govorim o mesecu aprilu.

Mesecu u kom je priroda počela da se budi, lišće je počelo da se zeleni a trava poprimila još svežiju boju.

Mesecu u kom su nastale najlepše fotografije u našem parku gde smo često imali običaj da odemo u tim prolećnim i suncem okupanim danima.

Mesecu u kom sam bila spokojna kraj tebe.

U kom sam oslonila svoju glavu o tvoje rame i spokojno zatvorila oči kako bih osluškivala cvrkute ptica, šum drveća koje se njiše na vetru i sam zov prirode.

Mesecu u kom smo oboje bili opušteni jedno kraj drugog i u kom je sve cvetalo.

Kako priroda - tako i mi.

Danas je sećanje na prvi april u kom smo proveli jedan predivan dan u prirodi a u kom je takođe i nastalo pregršt lepih fotografija.

Međutim - fotografija na kojoj stojimo jedno naspram drugog - gledamo se u oči i smešimo je najubedljivije moj favorit, kao i ona na kojoj si me zagrlio - a ja sam zatvorila oči i spustila glavu na tvoje rame.

A tu su i slike kasnijeg datuma na kojima smo zajedno i iskre u našim očima odaju svu onu sreću koja se nalazi i počiva u nama samima.

Sećam se - one crno-bele slike koju smo napravili devetog aprila dve hiljade šesnaeste kada sam došla kod tebe kući - ja gledam pravo u kameru a ti si okrenut naopačke i takođe bacaš pogled ka kameri mog telefona.

Onaj tvoj blagi osmeh.

Pa tvoja mladolikost.

Pa te iskre u tvojim očima koje govore sve.

Učinile su ovu fotografiju remek-delom.

Zatim se sećam one u porti gde mi se lice ne vidi jasno zato što te ljubim u obraz a ti si sav ozaren i srećan, ta mi je isto srcu draga.

A posebno mi je ukrala srce ona slika na kojoj smo oboje zatvorenih očiju, ti si spustio glavu na moje grudi i spokojnog izraza lica i zatvorenih očiju izgledalo je kao da si utonuo u san, a ja sam, nekako bila pomalo veštačka na toj slici ali to ni dan danas ne umanjuje njenu draž - ako želiš da znaš nju držim kao pozadinu na računaru.

Sliku na kojoj smo zajedno.

Na kojoj se razaznaje ljubav.

Čista ljubav.

Na kojoj se vidi da te volim.

I kao žena.

Ali mi nekako sva ta ljubav žene prerasta i u ljubav majke.

I ne brini se - neću da ti zvocam kao što majke imaju običaj da zvocaju svojim mališanima.

Ja sam samo spremna da te bezuslovno volim, baš onako kako majka to ume.

Da voli čisto i beskonačno.

Tako sam - bila spremna i ja da volim.

I tako sam volela bar neko vreme.

Zatim - prelazimo u maj - mesec u kom sam počela da radim te samim tim nismo imali vremena da se viđamo tako često, ali bismo vreme koje smo provodili zajedno udisali kao nešto najdragocenije što nam se tog trenutka pruža.

Jun je prošao isto kao i maj - a juli je bio sličan junu tako da smo uživali u viđanjima svakog drugog vikenda jer radnim danima nikako ne mogu da podesim da se vidimo.

Juli je bio malo topliji te mi se srce ozarilo kada si rekao da ćeš doći kod mene kući da se brčkamo u bazenu i srećna sam što smo makar i jedan dan proveli u kupanjcu po onom letnjem danu gde čovek može da se istopi od toplote.

Kasnije - dolazi dvadeset i šesti juli - a samim tim i praznik koji moji roditelji obeležavaju kao svoju Krsnu Slavu.

Tada - nema veće sreće i radosti nego kada sam dobila informaciju da ćeš se i ti naći među gostima, tj. da ćeš biti moj počasni gost.

Lice mi se ozaruje.

Oči mi se osmehuju, a duša peva.

Sećam se one fotografije na kojoj sijam od sreće dok me ljubiš u obraz.

I sećam se kako nam je toga dana bilo lepo.

Sećam se i večeri u maloj, beloj letnjoj kuhinjici provedenoj u dugim razgovorima i razmenjivanju pogleda punih nežnosti.

A sećam se i sutrašnjeg dana.

Dana koji smo proveli uživajući u brčkanju jer bi uskoro trebalo da se krene.

Tačnije - putevi su nam se toga dana razilazili.

Ja krećem ka Paraliji zajedno sa mojima, a ti se vraćaš svojoj kući.

Na žalost.

Da se ja pitam povela bih te sa sobom.

Da se ja pitam - ja se nebih odvajala od tebe.

Ali - na žalost ovoga puta se ne pitam i moraću to da prihvatim kao činjenicu.

Nekoliko dana ću drugovati sa nedostajanjima i biću jako, jako udaljena od tebe.

Hoću li ti nedostajati?

U jedno budi uveren - ti meni stopostotno hoćeš.

Ni ne slutiš koliko.

Ni ne slutim koliko.