PIŠEM TI O NAMA

DAN ŽENA - DAN NOVE LJUBAVI

Danas je novi dan.

Dan koji menja sve na bolje.

Menja sve(t) na bolje...

E, sad, za druge svetove baš ne znam ali za svoj zasigurno znam da će na njega uticati jako današnji dan.

Ako se pitaš o kom ti danu pričam dok iznova i iznova proživljavam sve događaje zavalivši se udobno u vremensku kapsul reći ću ti.

Danas je dan cveća.

Dan crvenih i belih ruža.

Dan karamfila.

Dan orhideja i dan lala.

Dan kada muškarci poklanjaju svu svoju pažnju partnerkama, sestrama i majkama i mada bi trebalo da im svakodnevno pružaju pažnju, toga dana bi trebalo, gledano po nekim merilima koja nisu moja, da se oko njih potrude znatno više.

Danas je, osmi mart.

Inače nisam neko ko praktikuje taj dan i ne znam šta da mislim o tome ali da, danas je dan u kom svi autobusi sveta mirišu na ruže, orhideje, ciklame, u kojima žene kače na fejsu svoje nove plišane medvediće i praline u ljubičastom pakovanju sa natpisom „Milka".

Da, to je baš taj dan.

Toga dana ustajem rano ujutru da se sredim i pođem jer bi trebalo da se po dogovoru nađemo  kako bismo otišli kasnije kod tebe kući na još jednu turu predivnih špageta i na (za promenu) novi početak.

Još pre nekoliko dana poslala sam ti video u kom sam obznanila tvoje ime svima i rekla da si moja simpatija i na vrlo duhovit način ti postavila pitanje „hoćeš li da budeš moj dečko?" te čim si pogledao video nazvao si me,a ja sam se javila kikotavim glasom i razmišljala o tome jesam li izvalila nešto?

Nakon toga odmah smo se dogovorili u vezi toga kada bismo trebali da se vidimo i oboma nam je pun pogodak bio baš taj osmi mart.

Taj dan cveća.

Dan čokoladica.

Dan novih parfema.

Dan plišanih medvedića i toplih zagrljaja.

Dan koji je okupan malim znacima pažnje koji život znače.

Dan u kojima muškarci crtaju osmeh na lice svojim suprugama, devojkama, sestrama, majkama i svim onim ženama do kojima im je stalo.

Dan nežnosti.

Baš taj dan meni je legao nekako kao kec na desetku i uklopio se u moje maštarije te sam bez premišljanja pristala da zaokružim baš osmi mart kao dan u kom ćemo se videti.

I došao je...

Sa puno iščekivanja, ushićenja i radosti bio je dočekan i taj osmi mart.

Oblačim sivu rolkicu s providnim dugmićima, navlačim prve farmerke koje mi padaju pod ruku, upadam u čizme i čim obučem kaput krećem hitro ka stanici.

Nakon petnaestominutne vožnje dolazim  I na glavnoj stanici čekiram karte,a nakon par minuta ukrcavam se u bus koji je na peronu dvanaest.

Sat vremena kasnije silazim iz busa, a ispred klupice stojiš ti i u rukama držiš dva karamfila različitih boja.

Pružaš mi onaj najširi osmeh koji mi poručuje da se slobodno ponašam, da sam dobrodošla, da nema čega da me bude stid - onaj najsrdačniji osmeh pun topline i nežnosti, a oči ti se takođe osmehuju jer su u savršenom skladu sa usnama.

Znaš - najviše volim kad vidim da ti se oči osmehuju...

Nisam ti rekla to, ali imaš oči poput bambija - najplemenitije životinje na svetu.