Mistake

12. deo

Bilo je oko 5 ujutru kada sam pogledala na sat. Nije mi se spavalo, pogotovo ne posle onog košmara. Samo sam buljila u tv, nisam ni pratila šta pričaju u nekoj glupavoj emisiji. Previše mi je dosadno, dobro bi mi došlo neko društvo, ali nemam koga da pozovem. Ustvari imam Harrya i onu moju komšinicu Nicki ali nisu mi ni oni bas nešto. Sedela sam tako još dugo i razmišljala. Zašto sam se onako lepo osetila kad me je Harry poljubio? Ne znam stvarno, možda mi se svidja? Nenene to nije sigurno, možda je zato što sam se predhodno dobro smejala, verovatno je to jer sebi ne bi dopustila da se opet zaljibim posle svega. Ali ipak ja ne umem da prepoznam osećanja, ne nemoguće je da je to u to sam sigurna. Ne znam više šta da mislim o tome. Odlučila sam da to ostavim negde sa strane i da se ne zamaram više time. Otišla sam do kuhinje i uzela da jedem. Uzela sam tost hleb, šunku, kačkavalj i puter. Počela sam da pravim sendviče. Kada sam završila sa jelom sve sam rasklonila i počistila. Opet sam pogledala na sta i bilo je 6 ujutru. Otišla sam do sobe da se presvučem. Obukla sam crne pantalone, beli debeli duks jer je napolju malo hladnije i bele Nike Air Force patike. Uzela sam telefon, pare i kljuceve i sve to strpala u džep od duksa(onaj veliki džep na duksu što je na sredini i spaja obe strane, ne znam baš da objasnim ali nadam se da ćete shvatiti). Izašla sam iz kuće i zaključala je. Šetala sam se malo po mom kraju kada sam videla malu šumu u blizini. Odlučila sam da odem da vidim kako je tamo. Ušla sam u šumu, vazduh je malo svežiji i malo je hladnije. Hodala sam kroz šumu oko 10 minuta i došla sam do malog jezerceta. Izgleda tako divno i prelepo, nema ni smeća niti znakova da neko prolazi ovuda tako često. Ovde je savršeno mesto kad tražim mir. Sela sam preko puta jezera i naslonila se na drvo. Gledala sam pravo, bilo je toliko drveća, cveća i ptica. Pogledala sam u nebo, tamo su bili beli oblaci iz kojih je tek po malo probijala sunčeva svetlost. Oblaci su se polako kretali bez odredjene putanje, samo su se pomerali bez ikakvih briga. Ponekada bih volela da sam oblak jer je život ponekad stvarno težak. Sedela sam tako baš dugo i gledala u oblake, mozak sam skroz isključila i samo sam gledala i uživala. Čula sam nešto da šuška iza mene, malo sam okrenula glavu ali ništa nisam videla. Pomislila sam da mi se učinilo ali opet se čulo. Krenula sam da ustanem kada se čuo i glas.

"Nema potrebe da ustaješ, to sam samo ja" mislim da je to bio Harry.

Harry? Šta će on ovde? Opet sam okrenula glavu da pogledam i da to je bio on.

"Šta ćeš ti ovde?"

"Pa eto malo došao, ovde često dolazim kad mi je dosadno i kada tražim mir" seo je pored mene i zagledao se u daljinu.

"Pa lepo" nastavila sam da gledam u oblake.

"Odkud ti ovde?"

"Nisam mogla da spavam pa sam izašla malo da prošetam"

"Što nisi mogla da spavaš? Baš je bila lepa noć za spavanje"

"Opet sam imala košmar. A što si ti ustao ako ti je bila lepa noć za spavanje?"

"Ma neki idioti iznad mog stana su počeli da buše u 8 ujitru i probudili me"

"Koliko je sada sati?"

"9 i nešto"

"Zar već, ja bih morala da krenem jer sam baš dugo ovde"

"Nemoj još da ideš, pravi mi malo društvo"

"Dobro ali samo još malo, i to ne zbog tebe nego zato što je ovde prelepo"

"Pa dobro onda. Pričaj mi malo o tvojoj porodici" malo se nasmešio i naslonio na drvo na koje sam i ja bila naslonjena.

"Nema tu mnogo toga da se kaže. Roditelji su mi se razveli kada sam imala 7 godina i od tada sam osudjena da živim sa mojom odvratnom majkom. Sada je red na tebe."

"Ni kod mene nema mnogo toga da sd kaže. Skoro celog života sam živeo sa mamom i sestrom a onda sam se doselio u London."

"Gde si živeo onda pre nego što si se doselio ovde?"

" Holmes Chapel"

"Ja sam ranije živela blizu, mislim ne mnogo blizu, par puta sam prolazila tuda i lepo je"

"A gde si ti živela ranije?"

"U Manchesteru"

"Što toliko mrziš svoju majku?" Zašto ovo mora da pita kada sam mu rekla da ne mogu da mu kažem.

"Zato što mi je svašta radila"

"A tvoj otac?"

"Njega jedva da se sećam, uvek je bio dobar prema meni ali sam ga retko vidjala i onda je jednom napustio kuću bez pozdrava i bez ičega. A tvoj otac, šta je sa njim?"

"Njega ne volim baš da spominjem, mrzim ga"

"Što?"

"Iz mnogo razloga, slično kao i ti tvoju majku"

"Pa dobro malo smo slični"

"Veruj mi uopšte nismo slični"

"Ne znam još" ustala sam.

"Idem ja sada mislim da je bilo dosta 3 sata sedenja"

"3 sata si već ovde?" Raširio je oči

"Da, a sada idem. Vidimo se, ćao" mahnula sam mu i krenula putem kojim sam i došla.