20. deo

329 11 32
                                    

Vratila sam se u dnevnu sobu i sela malo na kauc. Kako on meni moze da kaze da ja ne znam da se ponasam kad je on taj koji ne zna da se ponasa. Izigrava me kao najprostiju lutku a ja sam mu kao debil to dopustala, e pa necu vise. Uh... kad bi mogla samo tako lako da ga zaboravim. Trebace mi neko drustvo za danas, treba mi malo zabave. Koga da zovem? Uzela sam telefon i pocela da listam po kontaktima i shvatila sam na nemam skoro niciji broj imam samo Louisa, Harrya, Nicki i Nialla. Pozvacu Louisa. Pritisla sam slusalicu i odmah nakon prvog zvonjenja on se javio.

"Da?" Zvucao je pospano

"E sta radis?"

"Nista evo upravo sam ustao"

"A lepo ovaj hoces da dodjes kod mene danas ili negde da idemo posto mi treba neko drustvo"

"Naravno, dolazim kod tebe za 20 minuta pa cemo da se dogovorimo"

"Vazi, vidimo se"

"Cao" rekao je i prekinula sam.

Malo sam pospremila kucu jer je bila u neredu. Izasla sam napolje da bacim djubre i videla sam Liama kako se muva sa nekom likusom, ona je stajala naslonjena na banderu a on je drzao ruku iznad nje i nesto joj je pricao. On stvarno nije normalan, pricala sam sa njim par puta i odvaljivao je tako neke stvari da sam se smejala do suza. Kad sam se vratila u kucu malo sam legla na kauc ali posle nekoliko minuta cula sam zvono na vratima, kad pre je proslo 20 minuta. Potrcala sam ka vratima i otvrila ih, videla sam Louisa koji je nosio neku kesu i dao mi je.

"Drzi ovo, poslala ti ovo moja mama ne znam zasto a ne znam ni sta je tu" njegova mama, fina zena pricale smo par puta posle naseg upoznavanja.

"Hvala" malo sam se nsmejala posle toga a on je usao,izuo se i otisao u dnevnu sobu.

"Pa dobro onda gde cemo?"

"Ne znam, mozemo u bioskop ili tako nesto"

"Sto se mene tice moze bilo sta, samo dokle planiras da ostanemo?"

"Pa ne znam, sto?"

"Ma moram uvece negde da idem"

"A dobro onda cemo ostati dok ne budes morao da krenes"

"Vazi. Aj malo budemo prvo ovde posto me bole noge pa da se odmorim malo"

"Okej" upalila sam tv. Bila sam malo smorena i ljuta zbog onoga sto se desilo.

"Sto si tako smorena, sta ti je oraspolozi se malo" udario me je rukom o rame.

"Ma nije nista"

"Ajde reci mi sta ti je? Jel Harry opet?"

"Pa sta mislis?"

"Jeste?"

"Pa naravno da jeste"

"Sta je uradio?"

"Ponasao se odvratno prema meni znaci ponasa se kao da sam nek lutka kao da nemam dusu, cas je ljut na mene a cas se ljubi sa mnom e pa ne moze vise tako. Odlucila sam da ne zelim uopste da imam kontak sa njim"

"Pa dobro, on je cudan malo i uvek je bio mracan i imao tajni, cak ih ni meni nije rekao sve. Ako tako mislis da je najbolje za tebe onda uradi tako"

"Hvala ti sto si uvek tu za mene"

"Nista bre, pa koliko te samo poznajem a vec si mi kao rodjena sestra" samo sam mu se nasmesila i uzela kesu koju je doneo da vidim sta ima unutra.

"Sad da vidimo sta ima ovde" bila sam presrecna sto sam dobila nesto.

"Kao malo dete si, samo se radujes poklonima"

"Uvek" otvorila sam kesu i unitra je bila neka folija sto znaci da je nesto za jelo mmmmm. Otvorila sam i foliju i tu su bili cokoladni keksici. Moja ljubav konacno samo sam ih cekala, vec sam ih jednom probala kod Louisa i bilo su preukusni. Louis je zgrabio jedan pre mene i strpao ga u usta.

MistakeWhere stories live. Discover now